Хоће ли ме, драга, наћи твоје очи
У прошлости нашој, где лутам к`о авет
У име нежности ти ме у ноћ врати,
у ноћ пољубаца, кад дадосмо завет
Певале су наде песме твоме телу
што ти усне поји вину оном благо
А сад гошћа буди на моме опелу
по болу ме нађи, само пођи трагом
И пијан, ја памтим све наше поразе
док ти ветар нежно целива образе
јер из чаше исте, наздрављасмо дану
Пићем увек једним, росом на твом длану
А ја сам хтео да под старе дане,
када се крошње пресвлаче у боје јесење
успомене уснама бројим, живе ране
загледан у очи твоје као у кестење
О љубави твојој нећу знати ништа
Благослов још тражим, милост у погледу
Желео сам само крај хладног огњишта
прстима да мрсим косу твоју седу
(Прочитано: 136 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 692.038 пута)
Браво Жељко!
Поштовани господине Комазец,
извињавам се што се не огласих раније да Вам изразим захвалност на подршци коју ми пружате кроз ове кратке, али за мене вредне коментаре. Хвала Вам, још једном.
Ја пратим вашу поезију, али морам признати да се не усуђујем да коментаришем, јер се не сматрам довољно компетентним. У сваком случају, рећи ћу ово: одушевљава ме ваш речник и стих, оригиналан и необичан.
Срдачни поздрави.
Жељко
Потовани господине Јовићу,
уз захвалност на још једном Вашем гласу мојим стиховима, извињавам се што не одговорих раније.
Срдачан поздрав.
Жељко