Месец: децембар 2020.

DOK DRIJEMAJU ZLI – Mirko Popović

hajdemo noćas odlediti
ideal slobode što zaspao je
u provalijama tvojih očiju
u njima čitam da nije kasno
u skute nebeske odletjeti

prestani drhtati pred čeličnim
perlama svoje krletke
zajedno ćemo zaljuljati
šume davne tamo gdje vječno
slobodu pjevaju strune sna

hajdemo dok drijemaju zli
dok u mojim očima je
svjetlost suđene zvijezde
i nagovještaj svitanja
dok šumori raskoš
kojom misao mi svojeručno
potpisuje već vidljive
tragove čežnje za letom
dok se ne razvedre šume
pa mi dan s lica ne izbriše
bijeg i puteve beskrajne

Настави са читањем “DOK DRIJEMAJU ZLI – Mirko Popović”

ТРЕБАШ  МИ ЉУБАВИ – Градимир Карјовић


ТРЕБАШ  МИ ЉУБАВИ

Буди са мном кад ми лоше крене,
утеши ме својом љубави…
У мом срцу ноћас је олуја,
само ти је можеш смирити.

Не питај ме ништа ове ноћи!
Пољубцима рећи ћу ти све.
Загли ме! Док си поред мене,
нама нико  ништа не може.

Кад сам срећан у животу
мени требаш ти,
да поделим своју радост
с тобом љубави.

Кад сам тужан у животу
мени требаш ти,
да утешиш у мом срцу
ватру љубави.

У врелини јутра све ће проћи,
будиће нас неки нови глас.
Испред нас ће бити ватра љубави,
а олуја биће далеко иза нас.

Настави са читањем “ТРЕБАШ  МИ ЉУБАВИ – Градимир Карјовић”

Драгослав Граочанкић – 3 аудио песме

Поштовани посетиоци,

До сада сте били у прилици да на нашем порталу читате поезију Драгослава Граочанкића из Београда. Од данас можете и слушати како Драгослав говори своју поезију. Уживајте! Пред Вама су три песме:

  • Незнани Димитрије Текеришки;
  • Медна секира
  • Путовање и

Настави са читањем “Драгослав Граочанкић – 3 аудио песме”

АФОРИЗМИ и ПЕСМЕ – Андреја Ђ. Врањеш



Афоризми

–    Ма то је онај досадни, стално врти исту причу како су му кућу запалили.

–    Он стварно мисли, реците му да одмах престане.

–    Шта ми њему  треба да не урадимо?

–    Ма он само прича, ми ћемо свој посо.

–    Он није нормалан, одавно је хоризонталан.

–    Пас лаје нигде каравана.

–    Ко рано плаче нико га не чује.

–    Ми мислили слатко ћемо.

Настави са читањем “АФОРИЗМИ и ПЕСМЕ – Андреја Ђ. Врањеш”

ПРЕВЕНТИВА И ОНО – Живојин Манојловић


ПРЕВЕНТИВА И ОНО

Радојка, батали скићање по сокаце
Ду ватиш неки абер
Па мож дуватиш курону
Па онда те туру у карамтину

Људи причу не излегај из кућу,
Мож сам по авлије на метар од тарабе
Но порани живину
Не мо се маеш џабе.

Ни једну меру не поштујеш
Сем за мен
Велиш и на метар и по ме одаљујеш
А моје муке ич не резонујеш.

Сви треба се претрпимо
Ете ја до задруге не идем на пиво
Што ми тешко пада
И млого ми криво.

А ти лечка попусти
Несам тв па да имам даљински
Сам смакни опанце
И с ону течнос дезимпицуј руке
Улегни у куће
Да ти објасном ОНО заистински.

Ух секирче ти… ал боље да не зборим
Због  превентиву и вас
Јер жентлемени о ТЕМ
Не говору на глас.

Настави са читањем “ПРЕВЕНТИВА И ОНО – Живојин Манојловић”

ЖЕНА У ТАМИ – Даница Димитријевић Петровић


ЖЕНА У ТАМИ

Обасјава ноћ силуету уплакане жене,
Што по пољани гази и шеће.
Пупољци од цветова шарају поље,
Као птица небом, мислима прoлeће!

У души капка растопло иње,
И та рука што моју руку узе,
У вече црно, без звезда сјаја,
Оцртавају се само њене сузе.

Осећам у мраку њену лепоту,
Не видим јој лице, али лепа јесте,
Верује у моју искрену доброту,
Корача, а даље сама несме.

Остају ми само речи на усни,
Да ли изустити и у бол стати,
Не смем је оставити, газим за њом,
Осмех на луце морам да јој вратим!

Сада се гласно смеје и моли,
Хвала ти Боже што ме од муке спаси!
Што показа пут у тами,
И о мени добрим људима огласи!

Настави са читањем “ЖЕНА У ТАМИ – Даница Димитријевић Петровић”

NI KAOS, NI HARMONIJA – Mirko Popović

 

nije te zaobišla svjetlost
travanjskog vjetra
pa s ogrtačem odlaziš
niz golu beskrajnu cestu

tamo je saharska pustinja
tamo je dah nekog lica

smiješi ti se snohvatica i ne znaš
gdje se ulijeva gola
bijela cesta onoga trena
kad te briše svjetlost vjetra
kad ti se raskopčava ogrtač
i dirka oka ti
mimo prostora trepne

 

 

ШПАНСКИ – Драгослав Граочанкић

ШПАНСКИ

Сео сам ноћас да научим шпански
не због Сервантеса, Унамуна и
Лорке.
Не марим ни Лојолу, Терезу Авилску,
кориду,
нећу сутра да се брукам у
Мадриду.

А можда ћу свратити у Рамблас барселонски
Ако ни на Пуерту дел Сол не буде оног за чим
трагам
и жудим неуморно од давних лета.

Како ћу то да објасним –
не само мадридским трговцима
него и преосталим душама
целог света?!

Сео сам ноћас да научим шпански,
ко зна шта ћу све на њему моћи да
кажем?!

Настави са читањем “ШПАНСКИ – Драгослав Граочанкић”

Ти живиш у мени – Даница Рајковић

Ти живиш у мени    

Убија ме страх да те нема,
као да не чујем твој глас.
У очима сузе теку у реку
која тихо пролази
кроз игличасте нити…
Али тебе не налази…

Убија ме страх да те нема
и ако знам
да живиш у мени
и сваки сјај звезда
говори о теби… 

Чуваћу те у мислима
у сваком даху
који само за тебе дишем…
Чуваћу те све док моје стопе
на покислим стазама
остављају траг
капима јесење кише…

© Даница Рајковић

Eh moj dragi…. – Snežana Popović

 

 

Eh….moj dragi

Isčekujem dragog, isčekujem ljubav moju
Žednoj sa usana snenih, da ispije svu tu žudnju
Da raspali me kao šumski požar
A onda, vešto… lagano, ispuni, ugasi i spasi
Mojih skromnih trista želja, bunar taj što krasi.

Život čekajući neki bolji, rušim brane sve, neprestano snažim se
Ako treba promeniću i morske struje smer, ali nedam na se
Kao gusar nosiću se sa olujom svakom, iako ta neman progoni me
Ne želim da posivim, hoću sa dragim da se veselim i srećno živim.
Jer naviko me svaki čas, viberom da mu makar čujem glas, da san mi izgoni.

Pronaći ću neke nove kazaljke, vreme i čekanje moje da skrate
Hoću da dragi porukom vedrinu mi pošalje, da prazninu od mene otera što dalje
Iako pesma ova, konfuzija je prava i treba joj  jaka infuzija nova
Ja samo želim da se mazimo i pazimo, ma neću valjda da se covidom-19 zarazimo
Biću to što jesam i šta god da se desi, ostaje nam da volimo se… volimo mi.

(C)