Добродошли!
ЗБИРКА СУНЦОКРЕТ КОЈИ ЈЕ ВОЛЕО ЗВЕЗДЕ
СЈАЈНА
У народу звезда,
два тела,
небеско и женско.
Сјај твари и ума,
два имена,
Венера,Даница.
Све дуално,
једна рефлексија.
СУСРЕТАЊА
Упознали смо се једног краја јутра,
на обали новог дана,
од тада су прошла многа сутра,
ал остао је траг.
Атлета душе Богом дан,
неболико другарство,
осмех драг.
Племић живота,
победе поклања,
пева и када сања.
Настави са читањем “ЗБИРКА СУНЦОКРЕТ КОЈИ ЈЕ ВОЛЕО ЗВЕЗДЕ – Андреја Ђ. Врањеш”
Jesmo li umorni dušo
Jesmo li stari i turobni
Mrgodni i od sveta odbegli
Ili smo samo utihli
Pred naletom površnosti
Ili smo samo zanemeli
Pred okeanima glupost
Jesi li umorna dušo
Kuda si krenula tako sama
Kuda si korak trom ustremila
Gde si poželela gde naumila
Čeka li te negde neko
Ili si bez cilja i nakane
Bez želja i snova
U susret nepoznatom pošla
Jesi li umorna dušo
Straha imaš li pred daljinama
Šta te to krade blizinama
Čiji zov pratiš čemu se nadaš
Slediš li tragove nevidljivih stopa
Ili si poput buntovnika nemog
Svemu leđa okrenula
Svemu i svima zaborav ostavila
Jesi li umorna dušo
Snovi su prosuti vetrovima razneti
Želje poklonjene prosjacima
Reči ostavljene u praznim sobama
Napuštenog doma u kojem se
Paučina ostavljenih sećanja
Kao najfiniji srebom ćilim tkan
Po zaostalim slikama razastrla
Jesi li umorna dušo
Jesmo li krenuli zajedno
Ili si i od mene otišla
Čijem zagrljaju hrliš
Čemu li stremiš čemu veruješ
Jesmo li još jedno dušo
Jesmo li iste oči ista figura
Ili smo se na nekom raskršću mimoišli
Jesi li umorna dušo
Da li ćeš me povesti sa sobom
Da li ćemo zajedno u nepovrat
U nepoznat i dalek svet
Ili si i na mene ljuta i od mene
Razočarana i izdana i prodana
Jesmo li celina jesmo li živi
Ili smo davno umrli a nesahranjeni
Jesmo li mrtvi dušo
Jesmo li i gde smo to i kad
Otkinuli sebe od sebe
Jesmo li postojanje ili sen
Sen bez senke odraz bez odraza
Jesmo li samo umorni dušo
Jesmo li stari i turobni
Jesmo li usamljeni ili samo sami
Jesmo li mrtvi dušo a da nismo ni znali
© Nevenka Savić Alispahić
ДВЕ ЧАШЕ
Две чаше су вина остале на столу
Конобар ће сутра да их тугом пере,
Чудиће се зашто нису попијене
А биле су као увек, за тебе и мене.
Своју нисам пио јер бих издао тебе
Вино ми смо пили увек због истине,
Да љубав је наша од свих јада јача
Сад нек вино чека, пијем сузе плача.
Осећам како твој поглед ми треба
Да без много речи осетим близину,
Твог тананог бића и сву снагу жене,
Која је из пакла спашавала мене.
Сада теби треба сва моја доброта
Речи лековите што видају бољке,
Ходаћу по сунцу и месеца сјају
Све док лек за тебе, они ми не дају.
Кажу да све љуте бољке љута трава лечи
Ја ћу својом душом и без много речи,
Опет две ће чаше на столу да стоје
Пићемо их дуго за здравље нас двоје.
Виолине старе слушаћемо звуке
Златни зуб певача сијаће у мраку,
За здравље и срећу најдраже ми жене
Све муке и патње биће заборављене.
U M E T N I K
Kažu
čudno se ponašaš
Ne
samo sam drugačiji
Kažu
profesor si
Ne
samo sam čovek
kao i svi ostali
Kažu
skockaj se da blistaš
Ne
moja duša sija
Kažu
da si neozbiljan
Ne
samo sam kreativan
Kažu
na zemlji nisi
Ne
na nogama jesam
ali u mislima nisam
Kažu
idealizuješ život
Da
onda se razočaram
i počnem da stvaram Настави са читањем “UMETNIK – Goran Arsić”
ИЗ ЗБИРКЕ СА ДРУГЕ СТРАНЕ СНА+
ЗАВИЧАЈ СТАРИ
Ако одем отићи ћу тамо,
где самује лепота,
где чекају жедна волења.
Слушаћу поезију борова и јела,
испод сазвежђа успомена,
удисати мирисе сећања,
гледати кошуте на пропланцима наде.
Ако још увек тога тамо има.
КРОЗ
СВЕТЛОСТ
књижевнику, Милијану Дики Деспотовићу.
У песнику небо,
бескрај мисли што временом лута,
у њему се две истине среле,
јадна разум,
љубав преко пута.
ИЗ ЗБИРКЕ
СУНЦОКРЕТ КОЈИ ЈЕ ВОЛЕО ЗВЕЗДЕ.
СТАРА
МАЈКА
баки Милији стрељаној
1941.године
Сањам је у корену речи,
имена њеног,
између две љубави једне истине,
на путевима закрченим сликама.
Чувам је у себи,
стиховима загрљену.
ХАРФА
Серјошки Јесењину.
Живео је песмом да изгори,
туга је у њему устала да пише,
волео је душом разбијеном,
еонски славан,поезију дише.
Из живота љубављу побего,
крајем стихова римом занесен,
плакао је и кад се смејао,
именом сетним обојио јесен.
ИЗ ЗБИРКЕ СУНЦОКРЕТ КОЈИ ЈЕ ВОЛЕО
ЗВЕЗДЕ.
НЕМИНОВНОСТ
Кад се нађе у непознатом граду,
од прошлости далеко,
са тугом се среће.
Ако је туга неминовност,
срећни су они ,
који тугују у близини успомена.
ИСТИНЕ
Одвешћу те у дубине црних шума,
где станује слобода.
Повешћу те на отворено море,
где се величина радује.
Одвешћу те да слушаш,
стихове великих песника,
где људски пад не постоји…
Одвешћу те…
Настави са читањем “ИЗ ЗБИРКЕ СА ДРУГЕ СТРАНЕ СНА+ – Андреја Ђ. Врањеш”
Što se ljutiš moj Vetre
zašto ti je pogled prepun mraka
ruke gromova pune ?
Nisam zaboravila poredak Zvezda
ni divni kaos Kosmosa
u kome se rodilo sve što je značilo.
Što si ljut moj Vetre
što ti sumnja licem lebdi
i nevera cepa grud ?
Zar si zaboravio moj Vetre
moje si Nebo i moja Voda
moj Vazduh i moja Zemlja.
Настави са читањем “Rekvijem Vetru – Nevenka Alispahić”
S M E D E R E V O
Dunave …
Pamtiš li one
besane noći
njene krhke
i nežne ruke
dok sam ispod
krošnje drveća
pio sokove
njenih usana
Tvrdjavo…
Pamtiš li
punoću talasa
dok se u meni
topila
I krhkost stakla
kad je moju
strast osetila
Carino…
Pamtiš li
ritam mojih
koraka
otkucaje njenog
srca
kombinaciju našeg
mešovitog takta
Fontano…
Pamtiš li
one praznične dane
tada je upoznao
i svu draž
njene lepote
spoznao
Gimnazijo…
Pamtiš li
kada sam zaljubljen
dolazio
izostanke pravio
od ljubavi
pijan bio
Dude..
Pamtiš li
dok sam je čekao
dok je u meni
sve treperilo
i njene poljubce
željno iščekivao
Horu…
Pamtiš li
repeticije naše
Glas njenog soprana
poput vilenjaka
moje srce je
mazio
Muzička školo…
Pamtiš li
koncerte moje
u prvom redu sedela je
i note moje
bojila lepotom
Hej
Dunave …
Ti
Tvrdjavo
Ritmična
Carino
Praznična
Fontano
Ljubavna
Gimnazijo
Treptaju
Dude
Repeticijo
Horska
Koncertna dvorano
Muzičke škole
Despote Djurdje
Brankoviću
Pamtite li
moje školske
momačke
i ljubavne dane
Mladost moja
u vama
ostala je
© Goran Arsić
Sva tvoja pisma u reku baciću
Sve tvoje slike u vatri izgoreću
Al ne znam šta ću sa ovim u srcu
Kada uvek znam tebe voleću…
Sve tvoje darove pokloniću nekome
Sve tvoje pesme daću drugome
Al onu našu ljubav kad smo se voleli
Znaj, neću dati nikome…
I pored svega još uvek te volim
I neću moći lako da te prebolim
Al život ovaj ide dalje
I da zbog tebe patim neću da dozvolim…
Nateraću sebe da zavolim drugu
Neću da živim život uz tugu
Biće negde sreće i za mene
Zaboraviću tvoju kosu dugu…
Jednom ću prestati tebe da se sećam
Neću prema tebi ništa da osećam
Druga će ući u život moj
Danas ću to sebi da obećam.
Omiljen sam u svome selu
I tamo me svi vole
Kažu da sam dobar
I zbog toga svi me cene
Al me u poslednje vreme svi kritikuju
Što zavoleh ženu stariju od mene…
Ali to je ljubav
Šta tu mogu ja
Kad me je zavela
Žena starija…
Nisam ja kriv što je starija
Za ljubav ne postoje granice
Dobro je što je iskusnija
A i ima andjeosko lice…
A to je ljubav
Šta tu mogu ja
Kad me je zavela
Žena starija…
Kad me poljubi ja izgubim dah
Kad me dodirne klecaju mi kolena
I to je ona prava ljubav
Pa šta ako je starija žena…
Jer to je ljubav
Šta tu mogu ja
Kad me je zavela
Žena starija…
Nema veze dal starija il mladja
Za mene je ljubav najvažnija
Svi su mladji voleli starije
Nosam izuzetak ni ja…
A to je ljubav
Šta tu mogu ja
Kad me je zavela
Žena starija…
Ц И Г А Р Е Т А
Вoлeо бих
да сам цигарета
заробљена између
твоја два прста
док осећам
блага њена
улегнућа
Док лежерним
покретом прстију
припаљујеш цигарету
угледах из упаљача
искру
исту ону
што си у мени
запалила
и у ватру
претворила
Постајем
плавичасти светлуцави дим
у плућима твојим никотин
док из себе испушташ
тај прозрачни дим
сједињен са дахом
твојим
Добро знаш
делотворно шта је
цигарета за људско
срце опасна је
Дах ми говори
да цигарету твоју
пољупцем заменим
и плућа твоја
мојим чаробним
дахом прочистим
Да им удахнем
свежину љубави
и да дихтују добро
као мех на
хармоници
Вoлeо бих
уместо цигарете
да сам оловка
заробљена између
твоја два прста
И да кривудавим
словима исписујем
најлепше речи љубави
В О Л И М Т Е
© Горан Арсић
Настави са читањем “РУСКО СРЦЕ У СРПСКОЈ ЗЕМЉИ – Свети Роман 2019.”