Месец: септембар 2019.

Жене  брже препознају живот,   духовно и телесно крену пре променадом стварности, тако  се са Богом договорила природа,властелинка, краљица живота и смрти, мајка свега  за чим жудимо , због чега се радујемо, падамо,подижемо на крају чијом одлуком    завршавамо своје трајање мигољење испод звезда под  овим истим небом у неретко  подераним временима,  повређени људским сујетама,пакостима и  неверама. Природа је    одлучујућа  за много тога  што нам се дешава у нашим неизвесним судбинама, радостима и тугама.Она је лепота и освета,  суд и судија,  што она  уради својом вољом, без казне  не може променити  никаква људска накана  ни зорт.Понекад  издашна,  поклони   и памет и таленат и изглед, а кад опет  реши да одузме онда одузме све, уради то  одвећ  сурово, одводећи у доживотну тугу,заболи,понизи,отргне жеље и надања, од човека направи  највеће ништа . У једној од  својих лепших намера Ана је била  њезина  креација менталне снаге, женске лепоте отмености  која се ретко види, њезино доброчинство. Такву комплетност  говорио је   млађани Сарајевски адвокат не би волео  имати у  своме животу. “Тада ништа друго   не бих  радио   већ само у њу гледао, до махнитости, док на крају  не бих  изгубио  и њу исебе”. Јер такве жене су  неоткривене тајне  оне ни саме не знају куд би,с ким би зашто би, а зашто и  не би ? Увек су у проблему код  различитих  одабира и одлука,неодлучне и код обичних туристичких путовања, мисле да су  боље могле испројектовати све па  да ето нису искористиле све што су могле а  да су  којим случајем  застале,   осврнуле се, пажљивије погледале, виделе би боље , не би цео живот проживеле незадовољне,проклињући себе и своју худу судбину, живот би им био поље радости.То су оне жене које су по много чему контроверзне, носе  радост а доносе тугу, све им треба, све имају и све им недостаје. Природом  награђена  била  је Ана ћерка радосних родитеља из традиционалне интелектуалне породице, одњихана и васпитавана у љубави, окружена пажњом, одрасла у  градском миљеу, на живот је гледала широко отвореним очију у свим аспектима и варијететима. Као  девојчица мислила је да свет постоји само због ње и  њених  понекад хировитих жеља,али  касније када је поодрасла стасала,постала  довољно зрела она и  није могла задовољити  властите циљеве површним,уским  и не изказаним, у живот је кренула захтевна и пробирљива.У  понашању према околини није била не мила, како је све имала,  на дохват у простору жеља , све што је хтела било је изводљиво и могуће, није било разлога за пакост или  негативну емоцију,смех је био најчешћи звук њезиног детињства,њена карактерна одлика , свакодневна потреба, смејала се и када  није расположена. До краја је остала у проблему  брзог  засићења интересовања. Ништа није могло да  испуни ту разбарушену духовност дуже, свако задовољство   је било кратког даха,  хрлила је у нова открића,нове и нове  радости,  ма колико да се  трудила и хтела  да промени навике.  Убеђивала је па и заклињала себе али  ово  је било јаче. Живот јој је остао немир, вечити  нови почетак. Она је  волела промене,  тек што би почела већ би се кушала у другом, трећем,четвртом,петом.  Једно време преокупација јој је био филм,онда су је залуђивали страни језици, наједном би  потражила себе у сликарству, па у спорту, музици  на крају  исте године вратила би се балетуи  у недоглед. И емотивне везе су јој трајале као  секвенце, епизоде у  животу који је подсећао  на акциони филм, КОЗА НОСТРУ без криминала, стално трајање  заплета и разрешења.Током целог путовања временом нестална и неухватљива , загонетна  себи и другим. Прогнозирали су јој велику каријеру архитекте сјајне имагинације она није имала амбиције,није жудила за славом, савесна ,стручна,пливала је у околном муљу, тихо без галаме и побуне, углавномспутавана. Није ништа  ни очекивала нити тражила, окренута себи,својим интересовањима, прохтевима,радостима и надањима, слободна увек као птица, темпераментна и спознајна летела је ка  својим висинама,ВИСОКО,ВИСОКО.

 

ИСКРЕ:

– НЕСРЕЋНИ СУ  КОЈИМА СЕ СВЕМИР СРУШИО.

–  ПРЕСВУЧЕНИ  У ДОБРОТУ, А  ПОКВАРЕНИИИ.

АФОРИЗМИ.

Извинте стали сте ми на прсте.

Дозволи    да ти не кажем.

Прочитао је три књиге, Хајдук Станка три пута.

Прави се да зна.

Кад  жеље пређу у намере.

Уђи али  полако да те сви чују.

АНЕГДОТА

Професорка матерњег језика каже ученику:“Отиђи у библиотеку и тражи од Бајрона дело Путовање Чајлда Харолда“.Овај  долази и  пита  библиотекара:“Јесте ли Ви Бајрон,треба ми дело Путовање Чајлда Харолда.