ИЗ ЗБИРКЕ СА ДРУГЕ СТРАНЕ СНА+ – Андреја Ђ. Врањеш

No votes yet.
Please wait…

ИЗ ЗБИРКЕ СА ДРУГЕ СТРАНЕ СНА+


ЗАВИЧАЈ СТАРИ

Ако одем отићи ћу тамо,
где самује лепота,
где чекају жедна волења.

Слушаћу поезију борова и јела,
испод сазвежђа успомена,
удисати мирисе сећања,
гледати кошуте на пропланцима наде.

Ако још увек тога тамо има.


КРОЗ
СВЕТЛОСТ
књижевнику, Милијану Дики Деспотовићу.



У песнику небо,
бескрај мисли што временом лута,
у њему се две истине среле,
јадна разум,
љубав преко пута.


ИЗ  ЗБИРКЕ
СУНЦОКРЕТ  КОЈИ ЈЕ  ВОЛЕО  ЗВЕЗДЕ.



СТАРА
МАЈКА
баки Милији стрељаној
1941.године


Сањам је у корену речи,
имена њеног,
између две љубави једне истине,
на путевима закрченим сликама.

Чувам је у себи,
стиховима загрљену.


ХАРФА
Серјошки  Јесењину.


Живео је песмом да изгори,
туга је у њему устала да пише,
волео је душом разбијеном,
еонски славан,поезију дише.

Из живота љубављу побего,
крајем стихова римом занесен,
плакао је и кад се смејао,
именом сетним обојио јесен.

ИЗ ЗБИРКЕ СУНЦОКРЕТ КОЈИ ЈЕ ВОЛЕО
ЗВЕЗДЕ.


НЕМИНОВНОСТ

Кад се нађе у непознатом граду,
од прошлости далеко,
са тугом се среће.

Ако је туга неминовност,
срећни су они ,
који тугују у близини успомена.


ИСТИНЕ

Одвешћу те у дубине црних шума,
где станује слобода.

Повешћу те на отворено море,
где се величина радује.

Одвешћу те да слушаш,
стихове великих песника,
где људски пад не постоји…

Одвешћу те…

ТРАГОВИ

Волења чекају прилике,
да рукама нагих додира,
у ноћи, колевци страсти,
започну игру немира.

Кише нек не престану,
сви шапати покисну,
погледи немо додирну,
осмеси у срца отисну.

Спавајте улице сањиве,
сакријте пољупце у тишине,
уши нека не чују,
кикотав ехо ведрине.

Нека младости задиве,
загрљаји буду југови,
каква би била пролећа,
да се не радују лугови.



ПЕСМА  НОВА.





СЕЋАЊЕ

очевој сестри  Душанки.



У одласку једног сана,
долажењу дана сплина
и година без истина,
без светлости и без стаза,
сем љубави путоказа,
зачух негде из давнина,
речи твоје.
Вратих зоре кроз ведрине,
и надања наша креда,
учини се у тренутку,
из прошлости веселости,
из твог гласа Милош гледа.


 ЉУБАВ

Мајка  речи,
мање северна , југу ближе,
када  се деси протресе збуни,
ал  једном само
снажно понесе,

ко  један што је месец јуни.
Љубав су кише и још тише,
она се брани,она се пише,
љубав је Сава срцем потече,
она је ту  кад нам  се
жури,

мање гледа а  више жмури,
кад се у  зору код риболовца,
сретну два врапца,ко два основца,
ал једном  кад  се
ко   дрво сруши,

освану сати    не
може ништа  да се врати,

видимо је у  младом оку
,  заносу новом ,

 у новом скоку.

С њом сам  губио  лепша
сутра,

кад је по окну  цича сликала
витраже,

Сарајево  сањало бело снежно,
ћутим снове топле а сећање
нежно.



СВЕ

Све су му узели,
сада се гуше у сузама његовим.


ШЉАМ

Увек је било оних јадних што
прљаво служе,злоћудних због којих би и живот напустили  да их само
не срћемо,чији век ни пола минута живели не би, злих трајања, ружно
срећних,без начела,смрдљивих трагова,голих од лажи и када носе одела.


ЈУНАК

Досегао вечност,
заплакала љубав ,
тамо где је пао,
волео је живот,за радост,радост је
дао.


Има нешто узвишено лепо,
у тој борби самог потив свих,
изгубити главу,
а остати жив.


ИСКРЕ:

–    ТЕШКО ЈЕ
ОСТАТИ ЧОВЕК ДО КРАЈА, НЕДОХВАТЉИВО.


© Андреја Ђ.Врањеш


 

(Прочитано: 36 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 692.523 пута)

Аутор: Ljubodrag

Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . Детаљну биографију прочитајте на: www.poezija.in . . .

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif