Добродошли!
Noć ćuti…
Svetlo tvog prozora probija tamu.
Gdje si?
Traže te moje oči,
zove te moje srce
u ovoj letnjoj noći.
Svetlo se gasi…
Poslednjim pogledom opraštam se
od tvog prozora.
Želim ti lepe snove u ovoj noći,
što će besana biti za mene,
k’o i sve druge otkad te sretoh.
Gledat ću opet u tminu,
graditi u mašti ponovo tvoj lik…
Željet ću te srcem svim,
a ti ćeš spavati mirno.
D ragom
U pućeni
Š apatu
K rila
O snaži
V etar
O pako
L udom
I grom
M uti
T voj
E ho
G orelo je dok je gorelo,
O sećalo se što se osećalo,
T rajalo je dok je trajalo,
O tišlo je,jer je trebalo da ode.
V ratiti se neće, jer ne treba da se vrati.
O staće samo uspomena,
J er drugo nije moglo da ostane.
E mocije behu zalutale.
Ti si divan lovac,o Hriste Gospode,
razapo si mreže po svetu vascelom,
čisti biser loviš iz duboke vode,
nevidljivom mrežom,duhom ispletenom,
ljubavlju vezenom,suzom pokapanom,
angelskim rukama svuda podržanom.
Sve što majka rodi i duh odnegova
sve prekrasne duše što svet može dati,
sve to u broj uđe tvog bogatog lova,
sve to tvoja mreža svilena uhvati.
Kad uzdigneš mreže iz životnog mora
ništ preostat neće sem kaljava kora.
O predivni lovče bisera čistoga,
i mi grešni nekad tvoj smo biser bili.
Sada smo daleko od prestola tvoga
pod talogom strasti tamom se pokrili,
no nek i nas mreža tvoja poduhvati,
od tvog ćemo lica ko zvezde zasjati.