ДВЕ ЧАШЕ *Драгојло Јовић

ДВЕ ЧАШЕ

Две чаше су вина остале на столу
Конобар ће сутра да их тугом пере,
Чудиће се зашто нису попијене
А биле су као увек, за тебе и мене.

Своју нисам пио јер бих издао тебе
Вино ми смо пили увек због истине,
Да љубав је наша од свих јада јача
Сад нек вино чека, пијем сузе плача.

Осећам како твој поглед ми треба
Да без много речи осетим близину,
Твог тананог бића и сву снагу жене,
Која је из пакла спашавала мене.

Сада теби треба сва моја доброта
Речи лековите што видају бољке,
Ходаћу по сунцу и месеца сјају
Све док лек за тебе, они ми не дају.

Кажу да све љуте бољке љута трава лечи
Ја ћу својом душом и без много речи,
Опет две ће чаше на столу да стоје
Пићемо их дуго за здравље нас двоје.

Виолине старе слушаћемо звуке
Златни зуб певача сијаће у мраку,
За здравље и срећу најдраже ми жене
Све муке и патње биће заборављене.

Овај чланак прочитало је 3. посетилаца сајта

UMETNIK – Goran Arsić

U M E T N I K

Kažu
čudno se ponašaš
Ne
samo sam drugačiji

Kažu
profesor si
Ne
samo sam čovek
kao i svi ostali

Kažu
skockaj se da blistaš
Ne
moja duša sija

Kažu
da si neozbiljan
Ne
samo sam kreativan

Kažu
na zemlji nisi
Ne
na nogama jesam
ali u mislima nisam

Kažu
idealizuješ život
Da
onda se razočaram
i počnem da stvaram Настави са читањем „UMETNIK – Goran Arsić“

Овај чланак прочитало је 0. посетилаца сајта

ИЗ ЗБИРКЕ СА ДРУГЕ СТРАНЕ СНА+ – Андреја Ђ. Врањеш

ИЗ ЗБИРКЕ СА ДРУГЕ СТРАНЕ СНА+


ЗАВИЧАЈ СТАРИ

Ако одем отићи ћу тамо,
где самује лепота,
где чекају жедна волења.

Слушаћу поезију борова и јела,
испод сазвежђа успомена,
удисати мирисе сећања,
гледати кошуте на пропланцима наде.

Ако још увек тога тамо има.


КРОЗ
СВЕТЛОСТ
књижевнику, Милијану Дики Деспотовићу.



У песнику небо,
бескрај мисли што временом лута,
у њему се две истине среле,
јадна разум,
љубав преко пута.


ИЗ  ЗБИРКЕ
СУНЦОКРЕТ  КОЈИ ЈЕ  ВОЛЕО  ЗВЕЗДЕ.



СТАРА
МАЈКА
баки Милији стрељаној
1941.године


Сањам је у корену речи,
имена њеног,
између две љубави једне истине,
на путевима закрченим сликама.

Чувам је у себи,
стиховима загрљену.


ХАРФА
Серјошки  Јесењину.


Живео је песмом да изгори,
туга је у њему устала да пише,
волео је душом разбијеном,
еонски славан,поезију дише.

Из живота љубављу побего,
крајем стихова римом занесен,
плакао је и кад се смејао,
именом сетним обојио јесен.

ИЗ ЗБИРКЕ СУНЦОКРЕТ КОЈИ ЈЕ ВОЛЕО
ЗВЕЗДЕ.


НЕМИНОВНОСТ

Кад се нађе у непознатом граду,
од прошлости далеко,
са тугом се среће.

Ако је туга неминовност,
срећни су они ,
који тугују у близини успомена.


ИСТИНЕ

Одвешћу те у дубине црних шума,
где станује слобода.

Повешћу те на отворено море,
где се величина радује.

Одвешћу те да слушаш,
стихове великих песника,
где људски пад не постоји…

Одвешћу те…
Настави са читањем „ИЗ ЗБИРКЕ СА ДРУГЕ СТРАНЕ СНА+ – Андреја Ђ. Врањеш“

Овај чланак прочитало је 0. посетилаца сајта