ДАРУЈЕМ ТИ ПРИЧЕ…..Mиладиновић Сандра

ДАРУЈЕМ ТИ ПРИЧЕ Дарујем ти приче о мени да знаш, са ким би да причаш и себе да даш… Витла тајна среће на вратима мојим, а ја бих да сањам, ја бих да постојим… Зато се створила у немили час, одвојила време и корак за спас, одвојила чари и небеске чини, од веселих чарки да … Настави са читањем “ДАРУЈЕМ ТИ ПРИЧЕ…..Mиладиновић Сандра”

276-276

ДАРУЈЕМ ТИ ПРИЧЕ

Дарујем ти приче о мени да знаш,
са ким би да причаш и себе да даш…
Витла тајна среће на вратима мојим,
а ја бих да сањам, ја бих да постојим…

Зато се створила у немили час,
одвојила време и корак за спас,
одвојила чари и небеске чини,
од веселих чарки да се капа смири…

Сузила зенице замишљена тако,
трепавице дуге пустила олако,
па се раскрилиле ко’ јелове гране,
испод којих крије умиљато лане…

И чека ме свуда где год се промолим,
и из ниодкуда од некуд се створи,
убеђује стилом уз најлепше приче,
нит’ их ико чуо, нит на једну личе…

И чудом се чуди што сам сумњичава,
чак и сузу пусти тако искричава,
и неда да мисао из ока ми вирне
надјачава моје мане и врлине…

”Неко би да воли, а дал ја то умем?”
свим силама хоћу да ме бар разуме,
да јој осујетим те намере чедне…
Дал’ упорност вреди само мене једне?

(с) Mиладиновић Сандра

ЧОВЕК ВЕЧНОСТИ…. Миладиновић Сандра

ЧОВЕК ВЕЧНОСТИ И шта бих могла очекивати од тебе, другачије од других, сем пролазност лудих ветрова, ил’ трагове неразумља блудних…?! Као маховина на северној страни, чекам човека вечности, име му не знам, и не познајем, личи ли на капи течности…?! А ти ми се опасно примичеш, под маском незаинтересованости, корак, по корак ми прилазиш… Познајеш … Настави са читањем “ЧОВЕК ВЕЧНОСТИ…. Миладиновић Сандра”

111-111

ЧОВЕК ВЕЧНОСТИ

И шта бих могла очекивати
од тебе, другачије од других,
сем пролазност лудих ветрова,
ил’ трагове неразумља блудних…?!

Као маховина на северној страни,
чекам човека вечности,
име му не знам, и не познајем,
личи ли на капи течности…?!

А ти ми се опасно примичеш,
под маском незаинтересованости,
корак, по корак ми прилазиш…
Познајеш ли осећај верности?

Бојим се да не знаш волети,
да мислиш да је живот варка?!
А, ја се тренутку предајем,
па пролетео брзином зрака!

Ма, стаклом када бих ходала,
ил’ преко зелеђеног океана,
страх ме не би спутао,
и не бих постала од мака мања…

Тај КРАЈ, знам и осећам,
он заиста и не постоји,
као дрво после зимског сна
пупоља ко’ вечност, листове не броји!

И тече попут реке тајни,
необјашњива снага венама мојим,
у очима твојим јасно видим,
да као жена само постојим!

И шта бих могла очекивати
од тебе, другачије од других,
сем пролазност лудих ветрова,
сем трагове неразумља убогих и
блудних…

(с) Миладиновић Сандра

НА КРИЛИМА МАШТЕ – Промоција књиге Јоване Марковић у клубу КЦК у Крушевцу – 17.12.2015. у 19:00

POGLEDAJTE SLIKE NA FEJSBUKU У Клубу крушевачког Културног центра, 17.12.2015. године одржана je промоција књиге „На крилима маште“, најмлађе крушевачке песникиње Јоване Марковић у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. У свет маште мале Јоване, “завирила“ је бројна публика, а њен лични позив био је довољан разлог да се међу посетиоцима нађе и градоначелник Крушевца … Настави са читањем “НА КРИЛИМА МАШТЕ – Промоција књиге Јоване Марковић у клубу КЦК у Крушевцу – 17.12.2015. у 19:00”

POGLEDAJTE SLIKE NA FEJSBUKU

У Клубу крушевачког Културног центра, 17.12.2015. године одржана je промоција књиге „На крилима маште“, најмлађе крушевачке песникиње Јоване Марковић у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. У свет маште мале Јоване, “завирила“ је бројна публика, а њен лични позив био је довољан разлог да се међу посетиоцима нађе и градоначелник Крушевца Драги Несторовић.

На промоцију Јоване Марковић дошао је и градоначелник Крушевца Драги Несторовић

Да је Крушевац град бројних талената из многих области, доказала је својом, већ другом књигом – Јована Марковић, ученица 6. разреда ОШ „Брана Павловић“ из Коњуха. Жељу за писањем, креативност и маштовитост испољила је још у нижим разредима, а прва књига „Док маштам и сањам“, нашла се пред читаоцима прошле године. Осим што је веома плодоносна у писању, ова млада Крушевљанка бриљира и у свим другим предметима. Инспирацију за своје писање види у различитим темама: љубави, пријатељству, породици, природи, отаџбини, школи… A Љубава из које потиче и у којој живи заузима највеће место у њеном срцу.


Јована Марковић

Лепе речи о Јовани изрекли су њени учитељи, наставници, директорка школе, колеге песници, другари који су интерпретирали поезију из нове збирке, а највише о њој говорили су управо стихови. Јована Марковић је најмлађи члан Удружења песника Србије, девојчица чији истраживачки дух не мирује и који је нагони на стално стварање, а судећи по досадашњем раду, пред њом је дуга и богата књижевна каријера. Јучерашња промоција организована је на Јованин 12. рођендан, а како је сама рекла, најлепши поклон јој је био указана част и одржано обећање Градоначелника да присуствује њеној књижевној вечери. Заузврат, градоначелник Драги Несторовић добио је поклон „од срца“ – нову књигу стихова, плод разиграног и несташног духа мале девојчице из Љубаве.

Љубодраг Обрадовић, Јована Марковић и Даница Гвозденовић

Програм промоције осмислио је Љубодраг Обрадовић, а водила га је Даница Гвозденовић. О књизи су говорили Бора Благојевић и Љубодраг Обрадовић, а о Јовани као ћаку и песнику: Верица Соколовић, Бранислава Тодоровић, Гордана Здравковић и Раде Здравковић. У програму су учествовали певачи: Марта Павловић и Милица Новокмет, Јованини другари из Основне школе „Брана Павловић“ из Коњуха: Анђела Милуновић, Немања Миљојковић, Ивана Томић, Вељко Лукић, Ана Грубач, Урош Милетић, Милена Смиљковић, Сандра Лукић, Тамара Миљковић, као и колеге песници из Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и КК Душан Матић из Ћуприје: Мића Живановић, Саша Милетић, Мирко Стојадиновић, Бора Видојковић, Милка Ижогин, Матилда Јанковић, Слободан Јовановић Стубички и Слободан Станковић.

НА КРИЛИМА МАШТЕ

Кад се мало замислим,
машта ме одведе
и као да у свој свет
она ме приведе.

Обиђем и југ и север
и то све у једном маху,
захвално признање
чаробноме праху.   


Из облака гледам
необичан свет
чаробњака и вила,
о којима сам снила.

Једнорози и понији
насмеју ми лице,
а успут чујем
и цвркут птице.

Обилазим Сахару,
животиње разне,
да су оне опасне
нису приче празне.

Спуштам се до мора,
гледам живот леп,
и све што не може
данашњи свет.

У једном сам маху
на неком метеору,
правим друштво причам
ванземаљском створу.

Играм се са временом
у Египту старом,
гледам пирамиде
с њиховим владаром.

Рим и Колосеум,
занимљива прича.
Кроз цео град
имамо водича.

Па онда одем
у свет чаробњака,
прогласише ме људи
за магијског првака.

И тако, обилазим
сва та разна места
док ово путовање
одједном не преста.

Пробудим се, тако,
сва тужна и тмурна,
што је аеро – карта
била тако журна.

© Јована Марковић
Јована Марковић отвара промоцију

JOŠ SLIKA NA FEJSBUKU
Настави са читањем “НА КРИЛИМА МАШТЕ – Промоција књиге Јоване Марковић у клубу КЦК у Крушевцу – 17.12.2015. у 19:00”

DARUJEM SAMO TEBI – Promocija knjige Milovana Petrovića u Kruševačkom pozorištu 16.12.2015.

У Крушевачком позоришту, 16.12.2015. године у 18:00 часова, одржана је промоција друге књиге поезије (треће књиге укупно, јер је прва књига била роман) *ДАРУЈЕМ САМО ТЕБИ* Милована Петровића који тренутно живи и ради у Шведској. Била је то мултимедијална промоција на којој се аутор обратио публици путем видео снимка. Издавач књиге је Удружење песника Србије – … Настави са читањем “DARUJEM SAMO TEBI – Promocija knjige Milovana Petrovića u Kruševačkom pozorištu 16.12.2015.”

У Крушевачком позоришту, 16.12.2015. године у 18:00 часова, одржана је промоција друге књиге поезије (треће књиге укупно, јер је прва књига била роман) *ДАРУЈЕМ САМО ТЕБИ* Милована Петровића који тренутно живи и ради у Шведској. Била је то мултимедијална промоција на којој се аутор обратио публици путем видео снимка. Издавач књиге је Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, па су на промоцији значајно место заузели чланови овог удружења који су у првом делу говорили Милованову поезију из књиге *ДАРУЈЕМ САМО ТЕБИ*, а у другом своју поезију. О књизи су говорили Љубодраг Обрадовић и Вељко Стамболија. На промоцији Милованове песме читали су: Даница Гвозденовић, Саша Милетић, Љубодраг Обрадовић, Драган Тодосијевић, Сандра Миладиновић, Светлана Ђурђевић, Дејан Ристић, Мића Живановић, Мирко Стојадиновић, Радован Стевановић,  Дејан Петровић Кенац, Душка Ерић. Своју поезију говорили су: Градимир Карајовић, Даница Рајковић, Дејан Петровић Кенац, Срђан Кнежевић, Милош Ристић и други.


Водитељи промоције Мића Живановић и Светлана ЂурђевићЈОШ СЛИКА НА ФЕЈСУ

Milovan Petrović je rođen 1961. godine u Ćukovinama, opština Koceljevo. Osnovnu školu je završio u Šabačkoj Kamenici, a dalje školovanje nastavio u Šapcu. U gradu ušuškanom ispod obronaka slavnog Cera, na tromeđi Pocerine, Mačve i Srema, živi i radi do 2005. godine. Potom se seli u Švedsku, gde i danas živi. Sklonost ka književnosti javila mu se u ranoj mladosti. Već u sedmom razredu osnovne škole počinje pisati poeziju, a kasnije, kao srednjoškolac, i prozu. Veliki broj delimično, a i kompletno završenih književnih radova stoji odložen. Odnedavno Milovan počinje brižno prelistavati stare rukopise, dorađivati ih i spremati za objavljivanje. Godine 2013. objavljuje roman “NOĆ NA RECI PO” u izdanju Kairos-a iz Sremskih Karlovaca, a 2014. godine knjigu poezije “SVE PESME SRCA MOG” u izdanju Udruženja pesnika Srbije – PoezijaSRB, čiji je član.

Нове књиге Милована Петровића, Лепе Симић, Јоване Марковић и Миће Живановића

Прочитајте више на сајту Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу представило је 19.11.2015. године у Крушевачком позоришту у 18:00 часова своја најновија издања: ДАРУЈЕМ САМО ТЕБИ – Милована Петровића из Шведске, НАЈТИШЕ ПОСВЕТЕ – Лепе Симић из Швајцарске, као и књиге крушевачких песника: *ДАН ПОСЛЕ* – Мирослава … Настави са читањем “Нове књиге Милована Петровића, Лепе Симић, Јоване Марковић и Миће Живановића”

Прочитајте више на сајту Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу представило је 19.11.2015. године у Крушевачком позоришту у 18:00 часова своја најновија издања: ДАРУЈЕМ САМО ТЕБИ – Милована Петровића из Шведске, НАЈТИШЕ ПОСВЕТЕ – Лепе Симић из Швајцарске, као и књиге крушевачких песника: *ДАН ПОСЛЕ* – Мирослава Миће Живановића и НА КРИЛИМА МАШТЕ – Јоване Марковић. У промоцији су учествовали чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и њихови гости. Модератори програма били су Душка Ерић и Љубодраг Обрадовић. О књизи Милована Петровића говорио је Љубодраг Обрадовић, а његову поезију је читао Саша Милетић, док је о књизи Лепе Симић говорио Милош Ристаћ, а Лепину поезију говорила је Душка Ерић. Своје књиге НА КРИЛИМА МАШТЕ и ДАН ПОСЛЕ представили су сами аутори Јована Марковић и Мирослав Живановић. У другом делу поетске вечери своју поезију и афоризме су говорили: Драгиша Павловић Расински, Драган Матејић, Саша Милетић, Бата Костадинов, Дејан Ристић, Градимир Карајовић, Живота Трифуновић, Живојин Манојловић, Милош Ристић, Саша Збиљић, Даница Рајковић, Мирко Стојадиновић, Драгојло Јовић, Душка Ерић и Љубодраг Обрадовић.


Љубодраг Обрадовић, Душка Ерић, Мића Живановић и Јована Марковић

ОПОМЕНА – Драгош Павић

ОПОМЕНА Проговори гуја камењарка што пресвлаку оставила нама, дарова нам под јабуком јаде да нам живот личи на покладе. Истерани из затишја раја, понесоше ћупове смрскане, надањем се у залеђу зоре обазреше у грозници живо Јер гнусоба учини напоре И утка се у прозукло ткиво.


ОПОМЕНА

Проговори гуја камењарка
што пресвлаку оставила нама,
дарова нам под јабуком јаде
да нам живот личи на покладе.

Истерани из затишја раја,
понесоше ћупове смрскане,
надањем се у залеђу зоре
обазреше у грозници живо
Јер гнусоба учини напоре
И утка се у прозукло ткиво.

Настави са читањем “ОПОМЕНА – Драгош Павић”

COVJEK VRLINA ~ milka vukic v.

. Lakirat ce magle… Nek ti jarko blistaju Cicu zimu ugrejati… Sve na pladanj servirati…. . Uzdignuce se jedra iznad oblaka, Kormilo svakom prija…. Saputace zemna vasiona: …”…covjek vrlina… covjek vrlina…” . Samo nemoj prozor zatvoriti, Za disanje vazduh treba…. Ispohane su reci slomljena ogledala… Plahon promaju nema. .

.

Lakirat ce magle…

Nek ti jarko blistaju

Cicu zimu ugrejati…

Sve na pladanj servirati….

.

Uzdignuce se jedra iznad oblaka,

Kormilo svakom prija….

Saputace zemna vasiona:

…”…covjek vrlina… covjek vrlina…”

.

Samo nemoj prozor zatvoriti,

Za disanje vazduh treba….

Ispohane su reci slomljena ogledala…

Plahon promaju nema.

.

OCI, OGLEDALO DUSE ~ milka vukic v.

  . “nada” . Vidis li je u tragu proslosti, Skrivenu u bojama duge? Koraca ti nesigurno, Ona bi ocima da te miluje Osmehom podrske da celiva, Rosom secanja izapira… . Oci, ogledalo duse… Setajte ulicama mladosti svoje Nedoglednu lepotu okusite… Sanjacete snove dozivotno. .

 
.
“nada”
.
Vidis li je u tragu proslosti,
Skrivenu u bojama duge?
Koraca ti nesigurno,
Ona bi ocima da te miluje
Osmehom podrske da celiva,
Rosom secanja izapira…
.
Oci, ogledalo duse…
Setajte ulicama mladosti svoje
Nedoglednu lepotu okusite…
Sanjacete snove dozivotno.
.

Рајица Драгићевић: ЧАГАРНУ НЕШТО

ЧАГАРНУ НЕШТО Чагарну нешто на тавану. Котрљну се нека сила низ шашовце. Беадија притљајио. Аман ме препаде. А нисам страшљив. То сви знаду. Убио га ратос његов. А затљајим оно чагарне. Koџа ме брецну. Кад се продерем: ца ца ца иш уј уј а бре у да да држ га на оно мајно застане па … Настави са читањем “Рајица Драгићевић: ЧАГАРНУ НЕШТО”

ЧАГАРНУ НЕШТО

Чагарну нешто на тавану.
Котрљну се нека сила низ шашовце.
Беадија притљајио.
Аман ме препаде.
А нисам страшљив. То сви знаду.
Убио га ратос његов.
А затљајим оно чагарне.
Koџа ме брецну.
Кад се продерем: ца ца ца иш уј уј а бре
у да да држ га на
оно мајно застане па јопет увитли да чагара.
Очито тај језик не разумије.
Кад развучем мачугом оздољ по шашовцима
њега нестане и коџа се не оглашава.
Кад с неким џугорим може да чагара колко му драго.
Што ли тарга там ђе нема ич ништа?
Да има бар лис артије па да се мајно разоноди.
По лекоту цепка и ћути.
Ил да стругуће рог косник венчаницу
онако кобајаги нечујно
Јок да ми тандрче по мозгу.
Па нисам ни ја од камена да ништа не може
да ме узнемири.
Како оно чагарне ја се сав стресем.
Сад да му изнесем на тањир чварака и масни колача
оно би опет чагарало.
Почне чагар чагар а направи дар мар.
Док нешто не опучи и не сломи у парампарчад
неће да се откани.
Данас сланик сутра чокањ прексутра врч наксутра тестију.
Да ми га е уватит кад оно стане да чагара
да ја мајно ш њим чагарнем.
Е не би мајци више чагарнуло јабогме.

Нови Сад, 19.02.2007. Рајица Драгићевић

ANĐELIJA – Milovan Petrović

Anđelija na svili zaspala svoga princa u snu je sanjala. U grudima čudna vatra gori, princ joj reče da nju samo voli. Šušti svila ispod mladog tela osećanja sakriti bi htela. Ne kriju se Anđo osećanja u mladosti kad se ljubav sanja. Sanja Anđa sva blista od sreće na poklon joj princ donosi cveće. U … Настави са читањем “ANĐELIJA – Milovan Petrović”

Anđelija na svili zaspala

svoga princa u snu je sanjala.

U grudima čudna vatra gori,

princ joj reče da nju samo voli.

Šušti svila ispod mladog tela

osećanja sakriti bi htela.

Ne kriju se Anđo osećanja

u mladosti kad se ljubav sanja.

Sanja Anđa sva blista od sreće

na poklon joj princ donosi cveće.

U buketu nešto jako sija

kruna mala, vide Anđelija.

Nasmeši se i pomeri ruku

da potraži princa na jastuku,

i gle čuda, sve je ko na javi,

san je stvarnost,

kraj nje princ je pravi.

Sanjaj Anđo nemoj snove kriti

pa će ti se oni ostvariti.

Sanjaj Anđo neka telo gori,

PRINC će doći, onaj što te voli.

Milovan Petrović

Pesma posvećena mojoj unuci.