PONEKAD, SAMO PONEKAD – Milovan Petrović

Ponekad postanem pesma što tugu u sebi nosi jesen u proleće rano sa prvim injem u kosi. Visits: 314 Today: 6 Total: 638050

Ponekad postanem pesma
što tugu u sebi nosi
jesen u proleće rano
sa prvim injem u kosi.

Настави са читањем “PONEKAD, SAMO PONEKAD – Milovan Petrović”

Visits: 314
Today: 6
Total: 638050

OPET SAM TU – Milovan Petrović

Opet sam tu na istom mestu gde voda miluje stene. Ponovo krv mi ko nekad davno teče brže kroz vene. I sada more šumi k’o nekad galeba glas se čuje a strane lađe kao u priči donose golfske struje. Pogled mi luta po tirkizno plavoj nemirnoj boji mora, sve je k’o nekad vreme je stalo … Настави са читањем “OPET SAM TU – Milovan Petrović”

Opet sam tu na istom mestu
gde voda miluje stene.
Ponovo krv mi ko nekad davno
teče brže kroz vene.

I sada more šumi k’o nekad
galeba glas se čuje
a strane lađe kao u priči
donose golfske struje.

Pogled mi luta po tirkizno plavoj
nemirnoj boji mora,
sve je k’o nekad vreme je stalo
samo na licu mi bora.

Sećam se nekad kako smo bezbrižni
vršili jutrom “smotru”,
brojali brodove što mirno plove
daleko na horizontu.

I sad se lađe šepure morem
zatrube,… probude setu,
moje je društvo negde daleko,
sam lutam po ovom svetu.

(C) Milovan Petrović

Visits: 43
Today: 0
Total: 638050

SUTRA ĆE VEĆ BITI KASNO – Milovan Petrović

Valiki brodovi čekaju na me vozovi i avioni da odem negde daleko  njima odavde da se sklonim. Ovde je postalo tužno i jadno odavno ništa me neće. Pogrešan izbor mladost učini mesto je ovo bez sreće. Sve je nestalo, sad moje nade nisu pokretač svemu, mesto me moga rođenja zove misli mi hrle ka njemu. … Настави са читањем “SUTRA ĆE VEĆ BITI KASNO – Milovan Petrović”

Valiki brodovi čekaju na me
vozovi i avioni
da odem negde daleko  njima
odavde da se sklonim.

Ovde je postalo tužno i jadno
odavno ništa me neće.
Pogrešan izbor mladost učini
mesto je ovo bez sreće.

Sve je nestalo,
sad moje nade
nisu pokretač svemu,
mesto me moga rođenja zove
misli mi hrle ka njemu.

Miris bagrema u snu osećam,
opojne dunje žute,
gazim odavno i staze stare,
stare poznate pute.

Pakujem sada sve svoje stvari
odavno sve mi je jasno,
moja je karta za danas samo,
sutra će već biti kasno.

Milovan Petrović

Visits: 45
Today: 0
Total: 638050

PRIČAJU MI DA SI SAMA – Milovan Petrović

Pričaju mi da si sama da su tužne tvoje noći da za mene često pitaš i da želiš meni doći. Zar bi sada da se vratiš domu što si porušila otišla si s drugim davno s’ drugim gnezdo ti si svila. Ne vraćaj se meni više sad kada si ostavljena nek te bole boli moje … Настави са читањем “PRIČAJU MI DA SI SAMA – Milovan Petrović”

Pričaju mi da si sama
da su tužne tvoje noći
da za mene često pitaš
i da želiš meni doći.

Zar bi sada da se vratiš
domu što si porušila
otišla si s drugim davno
s’ drugim gnezdo ti si svila.

Ne vraćaj se meni više
sad kada si ostavljena
nek te bole boli moje
povratka ti meni nema.

Ne igraj se ne dolazi
i ne traži više mene
ranila si mene davno
bolne su mi uspomene.

Milovan Petrović

milovpetrovic@gmail.com

Visits: 32
Today: 0
Total: 638050

JOŠ NA TEBE NOĆ MIRIŠE – Milovan Petrović

Još na tebe noć miriše i još ti se divim još si pesma moga srca i za tebe živim. Još si vino koje pijem piće si Bogova, još te volim kao nekad ženo mojih snova. Još te sanjam, a na javi tu kraj mene nisi, još sa tobom snove imam moj anđeo ti si. Milovan … Настави са читањем “JOŠ NA TEBE NOĆ MIRIŠE – Milovan Petrović”

Još na tebe noć miriše
i još ti se divim
još si pesma moga srca
i za tebe živim.

Još si vino koje pijem
piće si Bogova,
još te volim kao nekad
ženo mojih snova.

Još te sanjam, a na javi
tu kraj mene nisi,
još sa tobom snove imam
moj anđeo ti si.

Milovan Petrović

Visits: 46
Today: 0
Total: 638050

ANA – Milovan Petrović

Ovo je priča iz osamdeset i neke o ženi i gradu kraj jedne reke. Poletne behu godine te kad svi smo živeli za svoje sne. Ana je bila ponos grada, zanosno lepa, visoka, mlada kud god su šetale noge njene, tu svud je bio i deo mene. Bilo je tu i drugih “džulova”, previše želja, … Настави са читањем “ANA – Milovan Petrović”

Ovo je priča iz osamdeset i neke
o ženi i gradu kraj jedne reke.
Poletne behu godine te
kad svi smo živeli za svoje sne.

Ana je bila ponos grada,
zanosno lepa, visoka, mlada
kud god su šetale noge njene,
tu svud je bio i deo mene.

Bilo je tu i drugih “džulova”,
previše želja, previše snova
i svi smo želeli jedno te isto
a da joj kažemo, to smeli nismo.

Šetala Ana po gradu sama
ni slutila nije šta je sa nama.
Da cela “horda” je mladića prati,
i da joj se svaki želi dati.

Odnese reka te mlade dane,
a grad nam osta bez lepe Ane.
Sećam se toga k’o juče da beše,
putevi stranca u grad doneše.

Zaluta “dripac” u našem gradu,
ko bi se nadao takvome jadu?
Slučaj je hteo, ili sudbina,
da sretne Anu pred nama svima.

Upita je za neku ulicu i broj;
“Dečko baš nije sasvim svoj”.
I pazi čuda, od toga dana,
Ana nam nije šetala sama.

Ode sa strancem, ostavi grad,
osta nam prekor, patnja i jad,
… i jedna tvrdnja;
“Ma… baš sam gad”.

Milovan Petrović

Visits: 26
Today: 0
Total: 638051

BEZIMENA PESMA – Milovan Petrović

Talasi mora kupaju stene pričaju istinu o nama, njihova pena suze su samo što klize lagano po stenama. To leto jedno što davno beše vetrovi prošlosti odneše sa sobom, ostaše naša nadanja, želje još uvek žalim za tobom. Naša je ljubav trajala kratko beše to jedan san na peronu stajah, ispraćah tebe težak je bio … Настави са читањем “BEZIMENA PESMA – Milovan Petrović”

Talasi mora kupaju stene
pričaju istinu o nama,
njihova pena suze su samo
što klize lagano po stenama.

To leto jedno što davno beše
vetrovi prošlosti odneše sa sobom,
ostaše naša nadanja, želje
još uvek žalim za tobom.

Naša je ljubav trajala kratko
beše to jedan san
na peronu stajah, ispraćah tebe
težak je bio taj dan.

I dan se danas sećam tog leta
dragulj je međ’ letima svim,
dodira tvojih, šaptanja nežnih:
“volim te, volim te, volim!”

Ništa mi sada baš jasno nije
šta nam se desilo tad,
bila si mlada, previše želja
i ja sam bio mlad.

Da li ponovo to leto žališ,
bilo je to vreme nade
nismo se snašli
mladost nam prođe
sećanje samo ostade.

Milovan Petrović

Visits: 32
Today: 0
Total: 638053

USNILA JANA – Milovan Petrović

Usnila Jana mladog Jovana od kog joj ništa draže, da lepi Jova sad drugu ima to san je samo laže. Usnila Jana da uzalud behu svi njeni o Jovi snovi vidi ga u snu da drugu ženu za ljubav njenu moli. Usnila Jana san koji boli suza joj u snu krenu zašto li Jova sad … Настави са читањем “USNILA JANA – Milovan Petrović”

Usnila Jana mladog Jovana
od kog joj ništa draže,
da lepi Jova sad drugu ima
to san je samo laže.

Usnila Jana da uzalud behu
svi njeni o Jovi snovi
vidi ga u snu da drugu ženu
za ljubav njenu moli.

Usnila Jana san koji boli
suza joj u snu krenu
zašto li Jova sad drugu voli
ne želi ljubav njenu.

Usnila Jana Jovu sa drugom
zaista lako joj nije
jutro je iz sna tužnu probudi:
“San ti istinu krije”.

Milovan Petrović

Visits: 27
Today: 0
Total: 638053

PESMA ŽENI – Milovan Petrović

Ti nosiš pesmu u sebi i zrake sunca u oku, slobodu, strah mlade srne na šumskom izvoru, potoku. Večnost pred sobom imaš, prošlost ti ko dragulj blista, tvojih je podviga, pobeda, zaista velika lista. Kosu ti vetar vije, zastavu pobede pravi, sve u čast tebi ŽENO i tvojoj velikoj slavi. Ti si i sestra i … Настави са читањем “PESMA ŽENI – Milovan Petrović”

Ti nosiš pesmu u sebi
i zrake sunca u oku,
slobodu,
strah mlade srne
na šumskom izvoru, potoku.

Večnost pred sobom imaš,
prošlost ti ko dragulj blista,
tvojih je podviga, pobeda,
zaista velika lista.

Kosu ti vetar vije,
zastavu pobede pravi,
sve u čast tebi ŽENO
i tvojoj velikoj slavi.

Ti si i sestra i majka
oslonac večiti NJEMU,
ti si “šerpas,” vodič
i svetlo u tunelu.

Sav svet tu je zbog tebe
i samo zbog tebe živi,
tebi se klanja ŽENO,
tebi se samo divi.

Milovan Petrović

Visits: 29
Today: 0
Total: 638053

ODLAZIŠ – Milovan Petrović

Pogledaj u moje oči videćeš u njima setu danas sam voljena tužan najtužniji čovek na svetu. Pogledaj u moje ruke ostaće ovde prazne milovanja postaće željne zbog čega sve ove kazne. Pogledaj u noge moje hodati više ne žele olovne, teške su stale sa tobom put bi da dele. Pogledaj i u budućnost svoju bez … Настави са читањем “ODLAZIŠ – Milovan Petrović”

Pogledaj u moje oči
videćeš u njima setu
danas sam voljena tužan
najtužniji čovek na svetu.

Pogledaj u moje ruke
ostaće ovde prazne
milovanja postaće željne
zbog čega sve ove kazne.

Pogledaj u noge moje
hodati više ne žele
olovne, teške su stale
sa tobom put bi da dele.

Pogledaj i u budućnost svoju
bez mene tuga je i tama
da li baš želiš po mraku tome
lutati zauvek sama?

Pogledaj u daljinu
zar vidiš nešto tamo
ovde je za nas bolje
ovde bar sve znamo.

Pogledaj i reci samo:
“Neću da idem sama
sa tobom je daleko lepše
ni tama tad nije tama”.

I NEĆEŠ IĆI SAMA.

Milovan Petrović

Visits: 41
Today: 0
Total: 638053

TUŽNA PESMA – Milovan Petrović

Pesniče što stojiš nad svojom humkom i svoju sliku na steni gledaš ti si u grobu odavno mrtav pesma je živa, zar još je trebaš? To nisi ti, već pesma tvoja što hladni mermer miluje rukom i suze nisu tvoje već njene, pesma ti plače nad tvojom humkom. Pesma ti suze nad humkom lije veče … Настави са читањем “TUŽNA PESMA – Milovan Petrović”

Pesniče što stojiš nad svojom humkom
i svoju sliku na steni gledaš
ti si u grobu odavno mrtav
pesma je živa, zar još je trebaš?

To nisi ti, već pesma tvoja
što hladni mermer miluje rukom
i suze nisu tvoje već njene,
pesma ti plače nad tvojom humkom.

Pesma ti suze nad humkom lije
veče već pada, skoro će tama;
“Zašto me napisa, pesniče moj
zar da po svetu sad lutam sama?”

Ne tuguj pesmo ti nisi sama
i druge pesme lutaju svetom,
ponekad i one do humke svrate
i žale za davno umrlim poetom.

I ode pesma sa humke brižna,
nastavi od tada da jezdi svetom
svi je čitaju, a ona tuguje
nad svojom sudbom i za poetom.

Milovan Petrović

Visits: 35
Today: 0
Total: 638053

PORANIŠ, POŽURIŠ – Milovan Petrović

Poraniš, požuriš negde misliš da sve ti je dato da sve je stvoreno za tebe biseri, dragulji, zlato. Veselo pojuriš, zastaneš ne znaš na koju bi stranu sve ti je na dohvat ruke ali u “sutrašnjem ” danu. Nisi baš imao sreće tog čudnog, kišnoga dana, već sutra te sreća čeka tebi je obećana. I … Настави са читањем “PORANIŠ, POŽURIŠ – Milovan Petrović”

Poraniš, požuriš negde
misliš da sve ti je dato
da sve je stvoreno za tebe
biseri, dragulji, zlato.

Veselo pojuriš, zastaneš
ne znaš na koju bi stranu
sve ti je na dohvat ruke
ali u “sutrašnjem ” danu.

Nisi baš imao sreće
tog čudnog, kišnoga dana,
već sutra te sreća čeka
tebi je obećana.

I opet ustaješ čio
zasučeš rukave svoje:
“Danas ću uzeti sve.
Danas je ovde sve moje.”

Eh… Opet ista priča
tako je dan za danom,
lagano dok stariš izmiče,
sve što ti je “obećano”.

Jednog se jutra budiš
umoran… u misli zanesen;
“Kap sam u moru samo,
stiže me starosti jesen”.

Tad shvatiš da sve je uzalud bilo
sva ona nadanja tvoja,
da život je jedini dragulj samo,
i da nam je od Boga dat
da u njemu uživamo.

Milovan Petrović

Visits: 23
Today: 0
Total: 638053

REKE ŽIVOTA – Milovan Petrović

Moj je život hirovita reka niz slapove što nemirno teče sve tražeći neko bolje mesto kroz vrbake krivudala često. Bez korita skoro bi ostala, u mladosti silno nabujala. Volela si te obale njene, sve vrbake i u vodi stenje pa bi često noćima sanjala, kako bi se u njoj okupala. Ti, rečica nemirna i čila … Настави са читањем “REKE ŽIVOTA – Milovan Petrović”

Moj je život hirovita reka
niz slapove što nemirno teče
sve tražeći neko bolje mesto
kroz vrbake krivudala često.
Bez korita skoro bi ostala,
u mladosti silno nabujala.
Volela si te obale njene,
sve vrbake i u vodi stenje
pa bi često noćima sanjala,
kako bi se u njoj okupala.
Ti, rečica nemirna i čila
uvek si mi srcu draga bila.
Tvoje vode s’ mojom se mešale,
i zauvek zajedno ostale.
Smirila je mala reka veću,
obadvoma donela je sreću.
Sada eto dok se spušta veče
naša reka mirno ušću teče.

Milovan Petrović

Visits: 24
Today: 0
Total: 638053

NOVEMBARSKE KIŠE – Milovan Petrović

Misli moje kud lutate novembarskog kišnog dana želje moje još želite njen poljubac na usnama. Sive zore maglovite s’ kišama što dugo traju, da li one da je želim na trenutak barem znaju. Novembarske kiše hladne što trajete dane duge u danima ovim tmurnim skrivate li moje tuge. Misli moje kud lutate čemu ova siva … Настави са читањем “NOVEMBARSKE KIŠE – Milovan Petrović”

Misli moje kud lutate
novembarskog kišnog dana
želje moje još želite
njen poljubac na usnama.

Sive zore maglovite
s’ kišama što dugo traju,
da li one da je želim
na trenutak barem znaju.

Novembarske kiše hladne
što trajete dane duge
u danima ovim tmurnim
skrivate li moje tuge.

Misli moje kud lutate
čemu ova siva boja,
otišla je nestala je
nije više ljubav moja.

Milovan Petrović

Visits: 29
Today: 0
Total: 638053

SASVIM SAM – Milovan Petrović

Danas sam ostao sasvim sam, izgubljena noć, izgubljen dan. Danas su lile dosadne kiše, jer ti si otišla nema te više. Cveće zatvori latice svoje, duge izgubiše svoje boje. Sve je postalo sumorno, jadno, nekako tužno, nekako hladno. I grad je ovaj postao mali, nešto mi treba, nešto mi fali. U srcu osećam bolnu ranu, … Настави са читањем “SASVIM SAM – Milovan Petrović”

Danas sam ostao sasvim sam,
izgubljena noć, izgubljen dan.
Danas su lile dosadne kiše,
jer ti si otišla nema te više.

Cveće zatvori latice svoje,
duge izgubiše svoje boje.
Sve je postalo sumorno, jadno,
nekako tužno, nekako hladno.

I grad je ovaj postao mali,
nešto mi treba, nešto mi fali.
U srcu osećam bolnu ranu,
vrati se donesi smisao danu.

Donesi dugi boje njene,
i ruži otvori latice snene.
Nek’ kiša stane i sunce sine,
i nikad više ne ostavi me.

Milovan Petrović

Visits: 47
Today: 1
Total: 638053

KOČIJE SNOVA – Milovan Petrović

Kočije snova noćas me nose daleko iz ovog grada beli se ati u nebo dižu gde li ću to s’ njima sada. Ispod nas reka krivuda poljem, broji vekove, dane, vetar mi ponosno znalački reče: “Vltava Bedriha Smetane”. Jezdimo dalje po nebu plavom ja i atovi moji promiču ispod brda, planine, baš su to prelepi … Настави са читањем “KOČIJE SNOVA – Milovan Petrović”

Kočije snova noćas me nose
daleko iz ovog grada
beli se ati u nebo dižu
gde li ću to s’ njima sada.

Ispod nas reka krivuda poljem,
broji vekove, dane,
vetar mi ponosno znalački reče:
“Vltava Bedriha Smetane”.

Jezdimo dalje po nebu plavom
ja i atovi moji
promiču ispod brda, planine,
baš su to prelepi snovi.

Ponovo pod sobom vidim reku
po stepi kako krivuda
i čujem zvuke balalajke,
Šolohovljeva rodna je to gruda.

Vidim i pisca visoko gore
sedi na književnom tronu,
zagledan dole i on se divi
svome Tihome Donu.

Kočije snova po nebu plove
otkrivam predele nove,
a onda naglo, iznenada staju
jutro me u stvarnost zove.

Milovan Petrović

Visits: 43
Today: 0
Total: 638053

GREH – Milovan Petrović

Greh je što te sanjam što ti pesme pišem što sa tobom živim za tobom uzdišem. Greh je svi mi kažu ja se s’ njima borim šta bi drugo mogao kad svoj greh ja volim. Milovan Petrović Visits: 33 Today: 1 Total: 638053

Greh je što te sanjam
što ti pesme pišem
što sa tobom živim
za tobom uzdišem.

Greh je svi mi kažu
ja se s’ njima borim
šta bi drugo mogao
kad svoj greh ja volim.

Milovan Petrović

Visits: 33
Today: 1
Total: 638053

ZAR – Milovan Petrović

Zar tako kratko traješ k’o trag u belom snegu zar tako brzo prođeš k’o oblak po plavom nebu. Zar sve je samo trenutak što tako malo daje zar uzalud bilo je sve kad vreme tek tako staje. Čemu onda sve ovo sva ova patnja i muka kad će već sve nestati u toku narednog trenutka. … Настави са читањем “ZAR – Milovan Petrović”

Zar tako kratko traješ
k’o trag u belom snegu
zar tako brzo prođeš
k’o oblak po plavom nebu.

Zar sve je samo trenutak
što tako malo daje
zar uzalud bilo je sve
kad vreme tek tako staje.

Čemu onda sve ovo
sva ova patnja i muka
kad će već sve nestati
u toku narednog trenutka.

Zar nismo znali jedno
život je kao čigra
neko je zavrti samo
dalje je vremenska igra.

Milovan Petrović

Visits: 31
Today: 0
Total: 638053

NOĆAS SAM SA TOBOM DOTAKAO ZVEZDE – Milovan Petrović

Noćas sam te voleo ludo milovao tvoje nemirno telo uzimao te i davao se, a srce je gorelo i više te htelo. Noćas sam sa tobom dotakao zvezde ljubio svaki delić ti tela noćas si usnama lutala po meni poljubaca mojih više si želela. Noćas su srca kucala za jedno i ništa nam drugo bitno … Настави са читањем “NOĆAS SAM SA TOBOM DOTAKAO ZVEZDE – Milovan Petrović”

Noćas sam te voleo ludo
milovao tvoje nemirno telo
uzimao te i davao se,
a srce je gorelo i više te htelo.

Noćas sam sa tobom dotakao zvezde
ljubio svaki delić ti tela
noćas si usnama lutala po meni
poljubaca mojih više si želela.

Noćas su srca kucala za jedno
i ništa nam drugo bitno bilo nije
tako su se silno oba otvorila
da strast nije mogla više da se krije.

Pred zoru smo noći napisali pesme
što književnost hrabro zove poezija.
a sve ono što se u toj noći desi
zlobnici nazvaše kratko perverzija.

Milovan Petrović

Visits: 20
Today: 0
Total: 638053

NOĆ NA RECI PO – Milovan Petrović – Roman, nastavak 1.

NOĆ NA RECI PO – Milovan Petrović – roman u pdf-u Poštovani posetioci, naš kolega, pesnikMilovan Petrović je odlučio da Vam pokloni svoj prvenac, roman NOĆ NA RECI PO. Nadam se da ste pročitali prvi nastavak i da sa nestrpljenjem očekujete nastavak romana. Zato Vam odmah, povodom nove 2016.-te godine poklanjamo integralnu verziju romana u … Настави са читањем “NOĆ NA RECI PO – Milovan Petrović – Roman, nastavak 1.”

NOĆ NA RECI PO – Milovan Petrović – roman u pdf-u

Poštovani posetioci, naš kolega, pesnikMilovan Petrović je odlučio da Vam pokloni svoj prvenac, roman NOĆ NA RECI PO. Nadam se da ste pročitali prvi nastavak i da sa nestrpljenjem očekujete nastavak romana. Zato Vam odmah, povodom nove 2016.-te godine poklanjamo integralnu verziju romana u pdf-u. Urednik portala PoezijaSRB Ljubodrag Obradović.

Milovan Petrović je rođen 1961. godine u Ćukovinama, opština Koceljevo. Osnovnu školu je završio u Šabačkoj Kamenici, a dalje školovanje nastavio u Šapcu. U gradu ušuškanom ispod obronaka slavnog Cera, na tromeđi Pocerine, Mačve i Srema, živi i radi do 2005. godine. Potom se seli u Švedsku, gde i danas živi. Sklonost ka književnosti javila mu se u ranoj mladosti. Već u sedmom razredu osnovne škole počinje pisati poeziju, a kasnije, kao srednjoškolac, i prozu. Veliki broj delimično, a i kompletno završenih književnih radova stoji odložen. Odnedavno Milovan počinje brižno prelistavati stare rukopise, dorađivati ih i spremati za objavljivanje. Godine 2013. objavljuje roman “NOĆ NA RECI PO” u izdanju Kairos-a iz Sremskih Karlovaca, 2014. godine knjigu poezije “SVE PESME SRCA MOG” u izdanju Udruženja pesnika Srbije – PoezijaSRB, a 2015. godine knjigu poezije “DARUJEM SAMO TEBI” u izdanju Udruženja pesnika Srbije – PoezijaSRB, čiji je član.

NOĆ NA RECI PO – Milovan Petrović

Život je vremenski period od rođenja do smrti,
ispunjen spletom okolnosti na koje nemamo
uticaj, ili samo mislimo da imamo.

1
„Danas je dvadeset prvi juli. Na današnji dan, pre pedeset godina, rodio se…“ Na radiu je išla emisija Dogodilo se na današnji dan. Stari šef restorana podiže pogled sa papira na kom je upravo pisao dnevno trebovanje. Prstom pomeri naočare, pa pogleda u stari „melodija“ radio. On je odavno postao antikvitet koji njegove mlađe kolege konobari, uz sav svoj trud i negodovanje, nisu uspeli skloniti sa jedne od polica šanka. Šef restorana, koji je već bio pred penzionisanjem imao je svoje rituale bez kojih nije mogao. Ujutru bi prvi došao na posao, otključao restoran i odmah, ne skidajući jaknu, prišao šanku i svojoj „starini“, koju je iz nekog samo njemu poznatog razloga obožavao. Uključio bi ga ne menjajući stanicu. Radio je uvek bio na frekvenciji Prvog programa Radio Beograda. Dešavalo se ponekad da neko od mlađih konobara u šali pomeri skalu i nađe neku drugu stanicu, a tada bi ga on, kad to primeti, samo prekorno pogledao preko naočara, zatim bi vratio skalu na svoj omiljeni jutarnji program  Radio Beograda. Ta „tortura osoblja“, kako su je kolege među sobom zvale, trajala je od sedam ujutro pa sve do deset, dok se restoran ne bi otvorio za goste. Tada bi već neko od konobara isključio radio i uključio novi, moderni stereo uređaj, koji je stajao na istoj polici gde i stari radio. Nikada im nije bilo jasno zašto je njihov šef slušao emisije na radiu kad je to isto mogao i na novijem „sonijevom“ uređaju. Iz tog razloga su ga, po liku starog mačka iz crtanog filma, između sebe zvali Metuzalem.

Stari šef se češkao po nekoliko dana staroj bradi, pitajući se zašto mu se taj datum čini tako poznat. „Da nije nekome od unučadi rođendan? Ne, to sigurno nije.“ Svih četvoro su rođeni negde u kasnu jesen i njihove datume rođenja je odlično pamtio. Takođe je pamtio i datume rođenja svoje žene i dece. Zašto mu je onda taj datum bio poznat i šta je to što njegove misli vraća ka tom datumu, a da on ne može da se seti? Odustavši od uzaludnog razmišljanja, on se ponovo vrati svom trebovanju. Nastavi pisati koliko kilograma mesa treba nabaviti za kuhinju, koliko vina za šank, kisele vode, i tako dalje. Настави са читањем “NOĆ NA RECI PO – Milovan Petrović – Roman, nastavak 1.”

Visits: 38
Today: 0
Total: 638053