Месец: новембар 2015.

Својој браћи – Ивана Зајић

Живели смо заједно к’о браћа, И сви ишли рукама под руку, Сви делили заједничку муку, Али, ето, све се преобраћа. Оно што нас некад давно споји, Што нам даде снагу, даде моћ, Што делисмо вазда дан и ноћ, То исто нас вечно и раздвоји. Сад живимо као у два света, Једни плавим небом вечно броде, … Настави са читањем “Својој браћи – Ивана Зајић”

Живели смо заједно к’о браћа,
И сви ишли рукама под руку,
Сви делили заједничку муку,
Али, ето, све се преобраћа.

Оно што нас некад давно споји,
Што нам даде снагу, даде моћ,
Што делисмо вазда дан и ноћ,
То исто нас вечно и раздвоји.

Сад живимо као у два света,
Једни плавим небом вечно броде,
Други тврдом земљом жално ходе,
Драга браћо, каква је то штета?!

Вама, што на небу остадосте,
Вечито ће звона да вам звоне,
За вам’ сузе вечно ће да роне
Неутешне очи црнпурасте.

Црне очи и мараме црне
Око ваших гробова се вију,
Златна слова неће да избију
Тешку бољку, што у срцу трне.

GDE ĆU SADA – Milovan Petrović

Okrenuh se, pogledah niz reku ona tiho prema ušću teče, sunce sporo za planine zađe, nad dolinom spuštalo se veče. Još po negde zrikavci se čuju, toplo veče u mesecu julu, reka lenjo poljima krivuda, ja u sebi predosećam buru. Nešto tamo odavno me tera, na puteve iza tih planina, da napustim reku i dolinu, … Настави са читањем “GDE ĆU SADA – Milovan Petrović”

Okrenuh se, pogledah niz reku
ona tiho prema ušću teče,
sunce sporo za planine zađe,
nad dolinom spuštalo se veče.

Još po negde zrikavci se čuju,
toplo veče u mesecu julu,
reka lenjo poljima krivuda,
ja u sebi predosećam buru.

Nešto tamo odavno me tera,
na puteve iza tih planina,
da napustim reku i dolinu,
zar na putu moja je istina.

A istina ružičasta nije,
na tom putu gde mi mladost osta,
smatrali me večito tuđinom,
gledali me samo kao gosta.

Ja se vratih dolini i reci,
moja mladost u tuđini osta,
al’ me reka ne poznaje više
sad me ona smatra kao gosta.

Gde ću sada kad me niko neće,
kose su mi davno osedele,
shvatio sam ali možda kasno,
da se samo laste često sele.

Milovan Petrović

GEOCENTRIČNA – Eleonora Luthander

GEOCENTRIČNAKo li nas to gleda kroz špijunku meseca Da li zlo noću ulazi ili izlazi kroz anus kosmosa Čije je li je toliko zlato zakovano u nebeskom izlogu Meni se ne okreće oko ose ili pčele Meni se zemlja ne okreće Ponekad se samo zaljuljata neravna ploča puna vode © Eleonora Luthander  

GEOCENTRIČNA

Ko li nas to gleda
kroz špijunku meseca

Da li zlo noću ulazi
ili izlazi kroz
anus kosmosa

Čije je li je toliko zlato
zakovano
u nebeskom izlogu

Meni se ne okreće
oko ose
ili pčele

Meni se zemlja ne okreće

Ponekad se samo zaljulja
ta neravna ploča
puna vode

© Eleonora Luthander

 

PIJETA – Aleksandra Luthander

PIJETASvaki susret s muškarcem jePijetaMadona gubi koga je rodilažena gubi koga je volelaSvaki susret dva bićaje Pijetau naručju svako ljuljaodsutnostsveta© Aleksandra Luthander  


PIJETA

Svaki susret s
muškarcem je
Pijeta
Madona gubi koga je rodila
žena gubi koga je volela
Svaki susret dva bića
je Pijeta
u naručju svako ljulja
odsutnost
sveta

© Aleksandra Luthander


 

МАШТОВИТА СФИНГА…..Миладиновић Сандра

МАШТОВИТА СФИНГА Моје љубави миришу на мед, на пролећне храмове који топе лед…. На очекивања маштовите сфинге, што са срцем лава вије вечне бриге! Моје љубави миришу на небо, које се удвара чаролији реке, спусти нежно руке на њене увојке па се утопи у најдубље сенке…. Моје љубави мирушу на тајне, на илузеје дочаране маштом, … Настави са читањем “МАШТОВИТА СФИНГА…..Миладиновић Сандра”

1451334974pizapw1408125284

МАШТОВИТА СФИНГА

Моје љубави миришу на мед,
на пролећне храмове
који топе лед….
На очекивања маштовите сфинге,
што са срцем лава вије вечне бриге!

Моје љубави миришу на небо,
које се удвара чаролији реке,
спусти нежно руке на њене увојке
па се утопи у најдубље сенке….

Моје љубави мирушу на тајне,
на илузеје дочаране маштом,
на путеве смрзле добре за клизање
на празне папире привезане машном!

Моје љубави бисерне су гране,
најлепше су биле док сам их чекала,
а за узврат од њих добила сам стварност,
отворену књигу што ми је требала….

И не чекам више то што не постоји,
пролазност ме више опчинити неће…
Моје љубави ми отворише очи…
Да, у мојој души тек сад љубав шеће!

(с) Миладиновић Сандра

BANOVIĆ STRAHINJA – Dragoš Pavić

BANOVIĆ STRAHINJA Kad se srpski junak u tazbinu spremi, bogovi se samo pogledaju a boginje poglede zamrse. A on na se dibu i kadifu. Tad cudesna coha sajalija pompezno se zaogrne plamom jer je sunce rumenom ucini. Kad se soko vine na djogata, sa vihornom kosom u svitanje uzvitlanom kroz suncanik zore, Afrodita ispod vedja … Настави са читањем “BANOVIĆ STRAHINJA – Dragoš Pavić”

BANOVIĆ STRAHINJA

Kad se srpski junak u tazbinu spremi,
bogovi se samo pogledaju
a boginje poglede zamrse.

A on na se dibu i kadifu.

Tad cudesna coha sajalija
pompezno se zaogrne plamom
jer je sunce rumenom ucini.

Kad se soko vine na djogata,
sa vihornom kosom u svitanje
uzvitlanom kroz suncanik zore,
Afrodita ispod vedja gleda,
a Atina zeli da ga nikom ne da.  Настави са читањем “BANOVIĆ STRAHINJA – Dragoš Pavić”

FATAMORGANA – Nena Miljanović

Pod kržljavom palmom nade U Sahari duše Žedna ljubavi ili bar njene iluzije Umotana u burnus samoće Čekah te Obećanog… Obećan si mi u poetskim snovima (Bogovi snova drže reč) Ispunićeš mi se Ispunjavaš se I dolaziš Ti ili pesme o tebi Ne znam  i ne pitam se Govorim “Znam da si Ti i da … Настави са читањем “FATAMORGANA – Nena Miljanović”

Pod kržljavom palmom nade
U Sahari duše
Žedna ljubavi ili bar njene iluzije
Umotana u burnus samoće
Čekah te
Obećanog…

Obećan si mi u poetskim snovima
(Bogovi snova drže reč)
Ispunićeš mi se
Ispunjavaš se
I dolaziš
Ti ili pesme o tebi
Ne znam  i ne pitam se
Govorim
“Znam da si Ti
i da se zoveš Čekani
Ime ti je u svako zrno peska upisano
Pomisli koliko peska čini moju pustinju”

Govoriš
“Sam sam koliko i ti
I moja pustinja je strašna
U njoj se čak ni ne sanja slobodno
A sanjao sam te krišom
Godinama
U snovima ti je ime Moja Skrivena
Hajde
Ne oklevajmo
Poverujmo”

Poverovala sam
Nastali smo ( da li smo?)
Nestali ( da li smo?)
Oaza smo u pesku poezije
Ili njena zelena iluzija
Svejedno
Pesnikinja sam
I verujem u ljubav
I kad je samo fatamorgana
Od slova na papiru…

 

НАЛИЧЈЕ ЛИЦА……Миладиновић Сандра

НАЛИЧЈЕ ЛИЦА Тихо да не може тише бити, док громко и гласно „зборе“, тихо, о да ли ће проговорити док се зверски боре? Може ли човек остати човек, у друштву бахатих, лажних? Које да тражи изговоре, док сија на ноћној стражи? Пролазно корача безумље силно, док сеје страх пред невине, оглувело и онемело на све … Настави са читањем “НАЛИЧЈЕ ЛИЦА……Миладиновић Сандра”

uzas-foto-httphigherperspectivescom-1429815090-646839

НАЛИЧЈЕ ЛИЦА

Тихо да не може тише бити,
док громко и гласно „зборе“,
тихо, о да ли ће проговорити
док се зверски боре?

Може ли човек остати човек,
у друштву бахатих, лажних?
Које да тражи изговоре,
док сија на ноћној стражи?

Пролазно корача безумље силно,
док сеје страх пред невине,
оглувело и онемело на све природно,
на птичје изазове и немире….

Јако да не може јаче бити,
корача авет прошлости,
саплиће се о све живо
па буди уснуле почасти….

Нешто се чудно опет дешава,
шуме се њишу по такту,
а степе брује као хорови,
само да запрете рату!

Ирвас застаде на сред падине,
испусти смрзли дах…
Из жезла куља бат истине:
„Само да не буде рат!“

Ко да молитве заустави,
а затим да нађе мира?
Е, злу се мора на пут стати,
јер не сме КРСТ да дира!

Тај КРСТ мученички вековима,
подизао је изгубљене,
праштању учио где су стали,
целивао и оне збуњене!

Тај Крст је са анђелима
спустио мелем на душе…
Благо им неће помоћи,
све док их кључеви гуше!

И мора се мач укрстити,
колико год да боли,
добро се мора заклети сили,
да са ватром неће да гори!

Тихо да не може тише бити,
Рајска се отворише врата…
Тихо ће јасно прозборити:
„Зар брат да убије брата?“

Не може силом никоме милост
да се спусти у наручје,
злу се мора на пут стати
кад окрене лицу наличје!

(с) Миладиновић Сандра

ULIČNA SVETILJKA – Milovan Petrović

Ulična svetiljka svetli u noći poneki prolaznik naruši tišinu, ko se to noćas ulicom šeta, i želi u tami sakriti istinu. Istinu tužnu, istinu jadnu, da ljubav traži za dušu gladnu. Istinu tužnu što dušu para, što isto boli slugu i cara. Ulična svetiljka trepti u noći, prolaznik šapuće; “Neće me, pa neće”, svetiljka treptajem … Настави са читањем “ULIČNA SVETILJKA – Milovan Petrović”

Ulična svetiljka svetli u noći
poneki prolaznik naruši tišinu,
ko se to noćas ulicom šeta,
i želi u tami sakriti istinu.

Istinu tužnu, istinu jadnu,
da ljubav traži za dušu gladnu.
Istinu tužnu što dušu para,
što isto boli slugu i cara.

Ulična svetiljka trepti u noći,
prolaznik šapuće; “Neće me, pa neće”,
svetiljka treptajem tiho mu reče;
“Ti samo bežiš od svoje sreće”.

Milovan Petrović

ЛАТИЦА ЖИВОТА….Миладиновић Сандра

ЛАТИЦА ЖИВОТА И опет би ме звезда обасјала тим моћним сјајем небескога свода, поново моћно тугу одагнала, смисао дала латици живота…. Прашњавим путем препуном убогих, слепи су вуше они који виде, и живот славе подижући чаше, душе им празне, ничег се не стиде…. Окрећу главе од сваког у ритама, и руке често умивају водом, образи … Настави са читањем “ЛАТИЦА ЖИВОТА….Миладиновић Сандра”

Chrysanthemum

ЛАТИЦА ЖИВОТА

И опет би ме звезда обасјала
тим моћним сјајем небескога свода,
поново моћно тугу одагнала,
смисао дала латици живота….

Прашњавим путем препуном убогих,
слепи су вуше они који виде,
и живот славе подижући чаше,
душе им празне, ничег се не стиде….

Окрећу главе од сваког у ритама,
и руке често умивају водом,
образи су им дебљи и од ђона,
хвале се златом и новцем пред Богом!

Лактовима гурају тужне,
док злобно гледају туђе осмехе,
у дослуху су са невременом,
нема им лека нити утехе!

Без вере блуде пред огледалом,
шетају као празни оклопи,
о када би их звезда обасјала,
срце у недрима да им се отопи….

И опет би ме мила погледала,
тим моћним оком небескога свода,
поново моћно тугу одагнала,
смисао дала латици живота….

(с) Миладиновић Сандра