Дан: 5. децембар 2015.

Želim uspavanku bez glasa
U telu što gori,i talasa
Ko šum neznani u gluvi čas
Delić nebesa,pticu i klas.

Želim uspavanku bez glasa
Što slutnji nalik čita se
Sa cveta ,zvezde i talasa
I što jednom samo naizust zna se.

Još noćas neka me uspava
Miris zrelog žita, ili trava
Nemi šapat dok na vetru se njišu
A sutra već slutim Jesen i Kišu.

Kad dođeš u moju sobu,
ispoštuj prvo otirač sa praga.
A onda kroči sa željom jasnom:
da upoznaš svet
neshvatljiv do tada.
Pa sedi s mirom
i ceni svog domaćina
ma koliko on bio
pijan il lud.
Zavoli tu zagonetnu sobu,
zavoli moju ćud!