НЕ ПРИЧАЈ НИКОМЕ!….Миладиновић Сандра

НЕ ПРИЧАЈ НИКОМЕ! О, снивај душо моја драга, о грани посутој бисерима, ил’ морском дну препуном блага, што чува капетан са гусарима! О, маштај срце моје мило, о тајнама древне Атлантиде, ил’ оном весељу кад газиш врело, о новој звезди што нема име… О, певај само мило моје, било где и када ти се прохте, … Настави са читањем “НЕ ПРИЧАЈ НИКОМЕ!….Миладиновић Сандра”

1451334974pizapw1412446823

НЕ ПРИЧАЈ НИКОМЕ!

О, снивај душо моја драга,
о грани посутој бисерима,
ил’ морском дну препуном блага,
што чува капетан са гусарима!

О, маштај срце моје мило,
о тајнама древне Атлантиде,
ил’ оном весељу кад газиш врело,
о новој звезди што нема име…

О, певај само мило моје,
било где и када ти се прохте,
нека се чуде ти само лудуј,
коцкај се с’ ветром мој животе!

О , лети срећо моја мила,
суђено чедо моје драго,
целу ноћ шири своја крила,
ал’ ником не причај једина снаго!

(с) Миладиновић Сандра

ДВА ЖОНГЛЕРА……Миладиновић Сандра

ДВА ЖОНГЛЕРА Продала бих ти причу за грош, и ко зна шта још од срца још, све снове о нашем сусрету на стази, где поветарац нежно лишће пази. Продала бих ти магију загрљаја, пијану звезду што се небом ваља, веселог пса да буди те у зору, ил’ јато птица кад напусти гору! Продала би ти … Настави са читањем “ДВА ЖОНГЛЕРА……Миладиновић Сандра”

277-277
ДВА ЖОНГЛЕРА

Продала бих ти причу за грош,
и ко зна шта још од срца још,
све снове о нашем сусрету на стази,
где поветарац нежно лишће пази.

Продала бих ти магију загрљаја,
пијану звезду што се небом ваља,
веселог пса да буди те у зору,
ил’ јато птица кад напусти гору!

Продала би ти пољубаца рој,
што попут меда миришу на спој
две руке што држе се и њишу,
шетају тако док пишу своју причу.

Продала бих ти тренутке без даха,
ил’ узбуђења равна мапи злата,
тек авантуру која нема лице,
ко’ два жонглера увек насред жице!

(с) Миладиновић Сандра

НЕОСТВАРЕНА ЖЕЉА….. Миладиновић Сандра

НЕОСТВАРЕНА ЖЕЉА Чекала сам смрзлих руку у сумраку измаглице не знајући шта је чежња ни љубави право име…. Чекала сам устрептала не видевши кап весеља а све беше само тајна и неостварена жеља… Чекала сам једне очи шапат топлине крај ува требао си тада доћи ко’ из ведра неба муња… Полако је анђеоско заспало у … Настави са читањем “НЕОСТВАРЕНА ЖЕЉА….. Миладиновић Сандра”

576492c356d8e0278dfa7b752bad5bc8_XL
НЕОСТВАРЕНА ЖЕЉА

Чекала сам смрзлих руку
у сумраку измаглице
не знајући шта је чежња
ни љубави право име….

Чекала сам устрептала
не видевши кап весеља
а све беше само тајна
и неостварена жеља…

Чекала сам једне очи
шапат топлине крај ува
требао си тада доћи
ко’ из ведра неба муња…

Полако је анђеоско
заспало у мојој коси
и танана моја душа
спознала Те, шта си, ко си?

Са неба су пале звезде
пожљиво сам корачала
кад би чула врисак једне
заувек би ту остала!

Сузе су ми низ образе
ко’ бисери лицем текле
главу окренух у страну
да се с’ ни са ким не сретнем…

Дрхтавица ме обузе
нека стрепња лакокрила,
узео си моја јутра
незрелошћу паганина…

Отуђена, после свега
ја наставих где сам стала
под Сунцем је било места
па устадох где сам пала…

Ти погледи неверице
оштре речи без сазнања
били су ми ко’ кошмари
док их нисам одагнала….

Сасух чемер огледала
у сјај макова у пољу
с’ ластавицом огладнела
нахраних се хлебом, сољу….

По први пут осетих ситост…

(с) Миладиновић Сандра