Дан: 22. децембар 2015.

ЗАЧИНИ ЉУБАВИ

Да волим могу
и нема краја
тој лудој вољи срца мог,
и не требају ми оправдања,
већ луди занос тренутка тог…

И све је лепо у том заносу,
баш сваки додир,
нек све је варка,
нека запловим у нестварно
кроз копрену, ко’ да сам барка!

Нек ми се учини,
да је вечност ,коначно
засенила све немире,
и у тој збрци осећања
подгреје оне неверне….

Пољубци тада су,
баш они најслађи,
а срце најнемирније,
и као да се поново рађаш
и угри ” Ко’ даје – тај добије!”

Како се јутро
поново рађа,
полако и занос нестаје
барка се топи, а тоне лађа,
кормилар не побеђује!

А, сузе грешне, самотнице,
од сваког пајаца начине…
Да волиш можеш
и нема краја,
док пробаш љубави зачине!

(с) Миладиновић Сандра

ГОЛИШАВИ ОБРОНЦИ

Чаша је пуна звезда,
трепери ноћна језа,
али оне је зналачки гањају,
и гутљај по гутљај
шарају….
Као да места мењају,
велики бал припремају,
званице важне позивају,
а све то спретно прикривају…
Шваље им вредно хаљине шију,
игле севају кроз помрчину,
док нити свилене кроз свилу промичу,
казаљке узпут одмичу, одмичу…..
Чудом се чуде све намигуше,
док на чајанци с’ Месецом певуше…
Чудом се чуди и бајно море,
што се комеша и мрешка до зоре,
сви становници бистрога језера,
само се шуми страшно призева,
па се протеже у својој колевци,
голишави јој осташе обронци…

(с) Миладиновић Сандра