(Nastavak na pesmu, “ISTINA O MENI”)
I jako sam pokvaren
ponekad stidim se sebe,
bludne mi misli dođu
uvek kad sretnem tebe.
Struja mi prođe telom,
sav treptim kao struna,
a u mom krvotoku,
crvenih zrnaca buna.
Kažu mi da treba svoga,
pogleda da se stidim,
Zar treba dok prolazim kraj tebe,
da žmurim i da te ne vidim.
Ma ja ih slušati neću,
od mene neka se groze,
za sebe nek čuvaju principe,
ja čekam da opet prođeš.
Milovan Petrović