Дан: 25. децембар 2015.

PALA PALMIRA – Nena Miljanović

takva je poezija kao ljubav i smrt ulepšava sve zveckaju velike  reči u mojim potonjim pesmama (o tebi) gordo kao zlatne okove zarobljene Zenobije nosim lance neprekinutih stihova u izgnanstvu iz tebe pevam niko nek ne nasluti da su sve što imam od raskoši moje pale poetske Palmire i svrgnute ljubavi   prahom prošlog sjaja … Настави са читањем “PALA PALMIRA – Nena Miljanović”

takva je poezija

kao ljubav i smrt

ulepšava sve

zveckaju velike  reči

u mojim potonjim pesmama (o tebi)

gordo

kao zlatne okove zarobljene Zenobije

nosim lance neprekinutih stihova

u izgnanstvu iz tebe

pevam

niko nek ne nasluti da su sve što imam

od raskoši moje pale poetske Palmire

i svrgnute ljubavi

 

prahom prošlog sjaja

posipam tvoj vandalski trag na duši

i srušena u prošlost

ljubav ostaje ljubav

i ne huli na ono što je ljubila

jednom kraljica

uvek kraljica

velikaški te veličam

do poslednjeg slova

БУЂЕЊЕ ЈЕСЕЊИНА Срећко Симић

БУЂЕЊЕ ЈЕСЕЊИНА   Када у поноћ пролећне кише замиришу у мојим венама пробуди се пијани Јесењин, па пупољци врба уснулих шапућу и уздишу, и низ обале младости облаци плачу… А црни човек црним улицама по сву ноћ себе тражи. Док ветар пева у зеленој ражи корак му плете незнани траг и неки враг ил` клетва, ко … Настави са читањем “БУЂЕЊЕ ЈЕСЕЊИНА Срећко Симић”

БУЂЕЊЕ ЈЕСЕЊИНА

 

Када у поноћ

пролећне кише замиришу

у мојим венама пробуди се пијани Јесењин,

па пупољци врба уснулих

шапућу и уздишу,

и низ обале младости облаци плачу…

А црни човек

црним улицама по сву ноћ себе тражи.

Док ветар пева у зеленој ражи

корак му плете незнани траг

и неки враг ил` клетва,

ко зна

истргне га из сна

и са мном седа за црни стол

док се из мрака пијаног мозга чује:

”Пријатељу мој болестан сам, много, много

и сам не знам откуд дође овај бол”

Срећко Симић

 

Заљуби се – Ивана Зајић

Заљуби се у пролеће, Када шума сва олиста, Кад процвета пољско цвеће И обала сва заблиста.   Кад се тихо залелуја Приобаље наше ово, И кад спрема се олуја, Заволи ме тад поново.   Јер кад видим оне птиће Што на грани поје гласно, Тад ћу и ја у пролеће Заволети тебе страсно.

Заљуби се у пролеће,

Када шума сва олиста,

Кад процвета пољско цвеће

И обала сва заблиста.

 

Кад се тихо залелуја

Приобаље наше ово,

И кад спрема се олуја,

Заволи ме тад поново.

 

Јер кад видим оне птиће

Што на грани поје гласно,

Тад ћу и ја у пролеће

Заволети тебе страсно.

ВАРЉИВО ЛЕТО Срећко Симић

ВАРЉИВО ЛЕТО   Опчинило ме је једног обичног априлског јутра на осунчаном пропланку њено весело пролећно цвркутање. Из дана у дан док је маслачак шарао пропланак њено се весело цвркутањеи парком мирисао плави јоргован, претварало у наше неспретно гугутање. Лето је увелико жарило и пропланак је сунце жестоко палило, када је све ближе и јасније … Настави са читањем “ВАРЉИВО ЛЕТО Срећко Симић”

ВАРЉИВО ЛЕТО

 

Опчинило ме је

једног обичног априлског јутра на осунчаном пропланку

њено весело пролећно цвркутање.

Из дана у дан

док је маслачак шарао пропланак

њено се весело цвркутањеи парком мирисао плави јоргован,

претварало у наше неспретно гугутање.

Лето је увелико жарило

и пропланак је сунце жестоко палило,

када је све ближе и јасније гугутање

у дубоким сенкама кестенова

прерасло у наше врело шапутање.

Пропланак је сада од лишћа жут,

и птица се не чује цвркутање,

већ неко време на гранама кестенова

престало је голубова белих гугутање.

Пропланак је пуст и сам

и све је даље наше шапутање.

док у снегу првом трагове остављам

све је постало само бескрајно ћутање.

 

DANAS SI SRELA STRANCA U GRADU – Milovan Petrović

Danas si srela stranca u gradu prošla kraj njega nesrećna, sama, za tebe samo stranac je bio, a nekad su priče pričali o vama. Ruka ti na tren zadrhta samo, a srce zakuca istim onim žarom, ko kad si davno nekada srela, mladića jednog sa starom gitarom. Crnim si staklom sakrila oči htela si skriti … Настави са читањем “DANAS SI SRELA STRANCA U GRADU – Milovan Petrović”

Danas si srela stranca u gradu
prošla kraj njega nesrećna, sama,
za tebe samo stranac je bio,
a nekad su priče pričali o vama.

Ruka ti na tren zadrhta samo,
a srce zakuca istim onim žarom,
ko kad si davno nekada srela,
mladića jednog sa starom gitarom.

Crnim si staklom sakrila oči
htela si skriti i celu sebe,
ali je srce kucalo jače,
ono je tada izdalo tebe.

Stranac se samo na tren okrenu;
“Ja ovu ženu od nekud znam”,
srce i njemu zakuca jače,
al ipak dalje nastavi sam.

Sad svako svojim putem ide,
vi niste jedini nesrećni par,
nekad su priče pričali o vama,
a srca zajedno kucala bar.

Milovan Petrović

Као пахуља – Ивана Зајић

Као пахуља моје су руке хладне, Такни их погледом кад се насмејеш, Очи су твојих погледа гладне, Дођи погледом да их загрејеш.   Попут снежне пахуље мале, Кровове кућа што су прекриле, Моје су руке на твоје пале Да би те ноћас нежно грлиле.   Као пахуља ова је моја душа, Кад ме пољубиш, топи … Настави са читањем “Као пахуља – Ивана Зајић”

Као пахуља моје су руке хладне,

Такни их погледом кад се насмејеш,

Очи су твојих погледа гладне,

Дођи погледом да их загрејеш.

 

Попут снежне пахуље мале,

Кровове кућа што су прекриле,

Моје су руке на твоје пале

Да би те ноћас нежно грлиле.

 

Као пахуља ова је моја душа,

Кад ме пољубиш, топи се сва,

Шапутања умилна сад би да слуша,

Док спајају нам се тела два.