Дан: 24. децембар 2015.

Сусрет

  СУСРЕТ   Срели смо се негде у безброј неразговетних гласова шетача, случајно. Нисмо се као на филму гледали: немо, бескрајно… Нити се сагнули да са калдрме подигнемо брош са мараме кога је са тебе свукао несмотрени пролазник, не! Мислим чак да није био ни празник, већ сасвим обичан дан када са мостова не скачу, … Настави са читањем “Сусрет”

 

СУСРЕТ

 

Срели смо се негде

у безброј неразговетних гласова шетача, случајно.

Нисмо се као на филму гледали: немо, бескрајно…

Нити се сагнули да са калдрме подигнемо брош са мараме

кога је са тебе свукао несмотрени пролазник,

не!

Мислим чак да није био ни празник, већ сасвим обичан дан

када са мостова не скачу, ни циганка не гледа у длан.

Чак, у том тренутку

кад си ме питала како да нађеш Гандијеву број осам,

ниси ни слутила ко сам,

нити си ми се нарочито допала.

А онда, схвативши да је прилика пропала да се са њим сретнеш,

док си са мном испијала кафу и плакала…..

некако си успела да се наметнеш.

Ја сам те, заборавивши где сам пошао сасвим

пратио до станице

збијајући се под твој мали кишобран, да се не сквасим.

Ти си, све везе – поподневне и вечерње пропустила

и у мојој соби подстанара свој мали кофер спустила

у Гандијевој број девет,

заспала на неразмештен кревет и заувек постала моја.

СРЕЋКО СИМИЋ

ГЛУВЕ УСНЕ…..Миладиновић Сандра

ГЛУВЕ УСНЕ Oве глуве усне, хтеле би да знају, како је то љубити, тамо у бескрају, како је то хтети волети и моћи, како је то пламтети ко’ ватра пре ноћи, како је то са усана, слатких ко’ баклава, прећи на образе, где се румен ваља, пупуљају руже, скривају се сенке, хоризонт се шири, због … Настави са читањем “ГЛУВЕ УСНЕ…..Миладиновић Сандра”

giselle

ГЛУВЕ УСНЕ

Oве глуве усне,
хтеле би да знају,
како је то љубити,
тамо у бескрају,
како је то хтети
волети и моћи,
како је то пламтети
ко’ ватра пре ноћи,
како је то са усана,
слатких ко’ баклава,
прећи на образе,
где се румен ваља,
пупуљају руже,
скривају се сенке,
хоризонт се шири,
због тајни осеке,
изгарају шаке, руке,
нежне речи,
извиру потоци,
пречице ка срећи,
навиру надања,
ко’ поља у мају,
па клице из семена
опиру се змају?!
Хтеле би да лутају,
све више и више,
да пусте корење,
прошире ”ратиште”…
поткрепе илузије,
које нису среле….
Ове глуве усне
још увек су вреле!
Зато нек се десе
све суђене страсти,
сви летњи немири,
јесење ”пропасти” и
зимске идиле,
сред мећаве снажне,
кад бане пролеће,
нек не буду важне…
Чак и ако тада
крај схватимо да је,
ове глуве усне,
хтеле би да траје!
Навек!

(с) Миладиновић Сандра

KРАЈ

К Р А Ј   Кад кренеш! Кад одустанеш од сенке под липом, и успут покупиш отиске мисли са тротоара под прозором, и мирис опраног степеништа на коме у америчким конзервама цветају љубичице и роза мушкатле, не осврћи се. Не слушај шапате који ће те осуђивати, презирати твој пркос над стварима које ће неминовно нестати, … Настави са читањем “KРАЈ”

К Р А Ј

 

Кад кренеш!

Кад одустанеш од сенке под липом,

и успут

покупиш отиске мисли

са тротоара под прозором,

и мирис опраног степеништа

на коме у америчким конзервама

цветају љубичице и роза мушкатле,

не осврћи се.

Не слушај шапате који ће те осуђивати,

презирати твој пркос

над стварима које ће неминовно нестати,

прећи у неки сасвим други облик.

У ствари, и ти ћеш

чим те прва улица зграби и прогута

постати жута хризантема на прозору старе зграде с јесени,

или светиљка у башти ресторана

над столом за којим се непознати љубе.

И ја ћу престати да у новчанику носим твоју слику,

јер ћеш ми се поспана, весела, уплакана, несташна ….

приказивати у новим издањима савремене љубавне поезије,

на сликама импресиониста у галеријама

у споредној улози девојчице у шареном хаљетку у позоришту,

у мелодрами на тевеу у ситне сате.

Али ни улице, ни писак локомотиве у даљини

неће, знам то поуздано

не могу, мени да те врате.

НИ ПОГЛЕД ДА СПУСТЕ!…… Миладиновић Сандра

НИ ПОГЛЕД ДА СПУСТЕ! Не разумем људе мрзе те – а љубе, грле те – а псују, дела ти спаљују…?! Не разумем Боже, не желе да схвате, да је мржња болест, коју греси прате….?! Смета им и сенка, нечијега лика, а клече и моле, испред светих слика… Светиње помињу иако их руше, у грудима с’ … Настави са читањем “НИ ПОГЛЕД ДА СПУСТЕ!…… Миладиновић Сандра”

Iskrena-vera-u-Boga

НИ ПОГЛЕД ДА СПУСТЕ!

Не разумем људе
мрзе те – а љубе,
грле те – а псују,
дела ти спаљују…?!

Не разумем Боже,
не желе да схвате,
да је мржња болест,
коју греси прате….?!

Смета им и сенка,
нечијега лика,
а клече и моле,
испред светих слика…

Светиње помињу
иако их руше,
у грудима с’ кршом
некадашње душе….

Ни поглед да спусте
када оптужују,
ко’ Исуса Христа,
доброг подцењују…

Праведника сваког
разапеће радо,
и без двоумљења,
ово вучје стадо…

И тебе ће сине
у црно завити,
и тебе ће кћери
стрелама ранити…!!!

Не окрећите се,
хитајте ка светлу,
недајте се трњу,
не слушајте претњу…!

Падајте и устајте,
али не посустајте,
издаја вас чека,
њој сте навек мета…

Али ви не издајте,
мудро пред злим зборите,
немој да вас подкупе,
са златом те сподобе…

Не постајте скутоноше,
јер газите светом земљом,
свако ко се лажно клео,
тај у паклу је горео!

О, пилићи овог гнезда,
кад вас гане туге језа,
када у све посумњате,
нек вас муке Крсту врате…

И волите и љубите,
све ожиљке што још боле,
издајнике помозите,
и не дајте да вас моле!

Увек добро учините,
не кајте се душе моје,
знајте неки због тих дела,
никад неће да вас воле!

Ако мајка не задоји,
са љубављу своје чедо,
на челу ће с’ грехом ићи,
нечастивог чуће ехо!

Највећа је таква казна,
коју грешник заслужује,
он би златом да је плати…
Животом је потврђује!

(с) Миладиновић Сандра