ОПОМЕНА – Драгош Павић

Please wait...


ОПОМЕНА

Проговори гуја камењарка
што пресвлаку оставила нама,
дарова нам под јабуком јаде
да нам живот личи на покладе.

Истерани из затишја раја,
понесоше ћупове смрскане,
надањем се у залеђу зоре
обазреше у грозници живо
Јер гнусоба учини напоре
И утка се у прозукло ткиво.


Огромне су раздаљине пукле,
на видику ни семенке нема,
векови су даровали паклу,
само ветар оркестрира снажно
да њих двоје сможди и загрцне.

Што сотона свакодневно пали
низ хридине од пакленох стена,
распламсава жаришта векова
а ми ћемо некролог писати
да нам буде вечна опомена.

© Драгош Павић

 

 

50 пута прочитано

Оставите одговор

Your email address will not be published.