”ljubav za Ljubav”
.
Oci para nepregledna daljina,
Zedj pustinjska danak uzima,
Ja ne mogu rodnom domu prici,
Iz bunara popiti vodu, k’o nekada…
Da li su dani tamo blagosloveni,
Plodne li su moje oranice, jadnice…
Kopala sam podvinograd, kamenicu,
Susila sijena i otave po livadama…
Pale li se svece pokojnicima?
Cuje li se pjesma uz obicaje stare?
Da li ikome nedostajem JA?
Razumeju li tamo ljudi traume i prognanicke nostalgije…?!
Sagorjeva me zedj pustinjska,
Niko mi ni rijec nenaisa…
Budite vi, svi moji, zdravi i veseli…
Moja muka ionako pripada samo meni i slicnima.
.
(Прочитано: 26 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.311.921 пута)