Da sam soko, pa da imam krila,
da preletim brda i doline,
da pobegnem iz ovog sivila
i da vidim lica meni mila.
Da sam soko leteo bih jugu,
preleteo mora i planine,
ostavio sivilo za sobom,
da i meni malo sunce sine.
Video bi oca staru majku,
pozdravio sve svoje drugare,
obišao crkvicu u selu,
poljubio prag kuće nam stare.
Da sam soko leteo bih dole,
tek toliko da me želja mine,
dočekao nekolike zore ,
i gledao kada sunce sine.
Zatim bi se sasvim iznenada,
ne znam zašto, nešto dogodilo,
rekao bih zagledan u nebo;
“Ja bih nazad u svoje sivilo”.
Milovan Petrović
–
(Прочитано: 46 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.323 пута)