Добродошли!
Dani kad sam tražio noći kad sam molio sati kad sam se budio iz očaja želja koja je mirisala na vino i masline pažnja je dogorevala pod odbačenim osećajima spojene reči, drhtaji, suze, strah… strah me je gušio da je prekasno izgubljeno pravo da postanem čovek neko pronađen u novom vremenu neko oslobođen izgovora zasigurno! … Настави са читањем “Izgovor – Aleksandar Jakšić”
Dani kad sam tražio
noći kad sam molio
sati kad sam se budio iz očaja
želja koja je mirisala na vino i masline
pažnja je dogorevala pod odbačenim osećajima
spojene reči, drhtaji, suze, strah…
strah me je gušio da je prekasno
izgubljeno pravo da postanem čovek
neko pronađen u novom vremenu
neko oslobođen izgovora
zasigurno!
samo bez izgovora…
šaptao sam svom srcu slovo po slovo.
МИЛОМИР ОБРАДОВИЋ Рођен 1961. године у селу Царина у Подгорском крају општине Осечина. Од 1978. године ради и ствара на територији од Триглава до Владивостока. На свим путевима иза себе оставио је неизбрисив траг обележен стаклом. Сваки тај „кристални“ пут завршавао се у заувек љубљеној Србији, тј. у Београду, а од 1986. године у сремском … Настави са читањем “МИЛОМИР ОБРАДОВИЋ”
МИЛОМИР ОБРАДОВИЋ
Рођен 1961. године у селу Царина у Подгорском крају општине Осечина. Од 1978. године ради и ствара на територији од Триглава до Владивостока. На свим путевима иза себе оставио је неизбрисив траг обележен стаклом. Сваки тај „кристални“ пут завршавао се у заувек љубљеној Србији, тј. у Београду, а од 1986. године у сремском месту Дечу.
Издао је збирку песама, која је део двадесетпетогодишњих опсе
сија, а песму свог живота још увек није отпевао. Та песма, остаће за крај, где ће послужити као печат на завршетку једног искреног певања.
Деч, Палих бораца 74
ЗНАК СЛОБОДЕ Још знак слободе, детињи је плач, Јер песма не х`те на усне да слети. Још ми је крвав покољ на памети И изнад главе уздигнути мач. Још знак слободе, детињи је плач И тиха песма уплашене мајке. Још памтим покољ из „Крваве бајке“ И … Настави са читањем “ЗНАК СЛОБОДЕ”
ЗНАК СЛОБОДЕ
Још знак слободе, детињи је плач,
Јер песма не х`те на усне да слети.
Још ми је крвав покољ на памети
И изнад главе уздигнути мач.
Још знак слободе, детињи је плач
И тиха песма уплашене мајке.
Још памтим покољ из „Крваве бајке“
И на стратишту покошену нејач.
Аутор: Миломир Обрадовић
Деч, Палих бораца 74
РАДОЈЕ Радоје сине, Радоје, Чујеш ли сине Србине, Како те мајка дозива У ноћи пуној чемера Са стрепњом у својим грудима. Већ чујем сине Радоје Како си целу Србију, На челу војске прешао У црним војничким чизмама С Божјим именом на уснама. Тако те отац светов`о Кад си у Босни четов`о. Аутор: Миломир Обрадовић Деч, … Настави са читањем “РАДОЈЕ”
РАДОЈЕ
Радоје сине, Радоје,
Чујеш ли сине Србине,
Како те мајка дозива
У ноћи пуној чемера
Са стрепњом у својим грудима.
Већ чујем сине Радоје
Како си целу Србију,
На челу војске прешао
У црним војничким чизмама
С Божјим именом на уснама.
Тако те отац светов`о
Кад си у Босни четов`о.
Аутор: Миломир Обрадовић
Деч, Палих бораца 74
Ulicom hodila Drhtava neobuhvatnost Ćutale zenice, Ruke ćutale Krikom se glasio sivi predeo Ostati hteo klovn na trapezu Sunce mu dlane spržilo Stopala zemlja zalila Tiho,tiše Mala ptico Jutro će gorko svanuti Ulicom ženik će proći Pesmu će tvoju pevati U ogledalu jutra Klovn se tužno smejao
Ulicom hodila
Drhtava neobuhvatnost
Ćutale zenice,
Ruke ćutale
Krikom se glasio sivi predeo
Ostati hteo klovn na trapezu
Sunce mu dlane spržilo
Stopala zemlja zalila
Tiho,tiše
Mala ptico
Jutro će gorko svanuti
Ulicom ženik će proći
Pesmu će tvoju pevati
U ogledalu jutra
Klovn se tužno smejao
Jedan prolazi i zastaje Drugi me gleda, a ide dalje Trećega ima; sem njega – nikoga Svet je svet Mali veliki raznobojan mrk Još uvek sedim; očekujem ČOVEKA neka me digne prikači o perlu sa dragim i ljipkim kamenčićima Zaplakaće kada i ja sva od blata postanem iskra zlatasta titrava nadasve posebnana, nebeska vodilja! kamin(n)gs
Jedan prolazi i zastaje
Drugi me gleda, a ide dalje
Trećega ima; sem njega – nikoga
Svet je svet
Mali
veliki
raznobojan
mrk
Još uvek sedim; očekujem ČOVEKA
neka me digne
prikači o perlu
sa dragim i ljipkim kamenčićima
Zaplakaće kada i ja sva od blata
postanem iskra
zlatasta
titrava
nadasve posebnana, nebeska vodilja!
kamin(n)gs
Поштовани песници, кренула је радио емисија Песнички кутак РТК и ПоезијеСРБ на радио Крушевцу. Први гост сам био ја, Љубодраг Обрадовић, а водитељ је Светлана Ђурђевић. Емисија ће се емитовати једном месечно, а овде на БЛОГУ ПоезијеСРБ је можете преслушати, кад пожелите… Песнички кутак РТК – ПоезијаСРБ – Бр. 1 ПРВА ЕМИСИЈА СНИМЉЕНА 05.10.2013. … Настави са читањем “Pesnički kutak RTK – Poezija SRB No 1. Ljubodrag Obradović”
ПРВА ЕМИСИЈА СНИМЉЕНА 05.10.2013. У СТУДИЈУ РАДИО КРУШЕВЦА
 |
 |
& 
РЕКА РАДОСТИ За пружену руку добијем прекор – прећутим… За искрен осмех добијем подсмех, занемим… Због туђих суза потеку и моје…. и нека…. Другачије да је за мене неби било лека… Птица сломљеног крила умилно ме гледа, колико ја њој, и она мени треба…. Пас луталица замном тужно иде, у мојим грудима живе и туђе … Настави са читањем “РЕКА РАДОСТИ – Миладиновић Сандра”
РЕКА РАДОСТИ
За пружену руку добијем прекор – прећутим…
За искрен осмех добијем подсмех, занемим…
Због туђих суза потеку и моје…. и нека….
Другачије да је за мене неби било лека…
Птица сломљеног крила умилно ме гледа,
колико ја њој, и она мени треба….
Пас луталица замном тужно иде,
у мојим грудима живе и туђе бриге…
У рано јутро када се Сунце прикраде,
кроз прозор на руку слете ми пчела мила,
као да сеу журби од роја изгубила,
или је хтела да одмори крила….
Усрећила ме је и целога дана славим,
све речи утехе су пољупци што лече,
није ми жао што ране ме још боле,
када река радости из камена потече!
(с) Миладиновић Сандра
ЖЕЉА Хоћу да слушам Шапат својих њива И жубор воде Што лагано тече. Треба ми слатки Мирис сувих шљива И једно рујно Септембарско вече. Хоћу још једном Месечина сива Да падне поврх Крошњи моје шуме И да ме мајка Од куће дозива Звиждуком каквим Још нико не уме. Аутор: Миломир Обрадовић … Настави са читањем “ЖЕЉА”
ЖЕЉА
Хоћу да слушам
Шапат својих њива
И жубор воде
Што лагано тече.
Треба ми слатки
Мирис сувих шљива
И једно рујно
Септембарско вече.
Хоћу још једном
Месечина сива
Да падне поврх
Крошњи моје шуме
И да ме мајка
Од куће дозива
Звиждуком каквим
Још нико не уме.
Аутор: Миломир Обрадовић
Деч, Палих бораца 74
ОДЛАЗАК кад моћ постане немоћ и из мог ока слутног кончић времена као поворка мрава извуче се сасвим ишчили ти кажи ту је сад је био доћи ће само што није ево били смо јесмо бог с тобом како да нисмо били кад из топоса логоса одоса бешумно одем ширећи луком према бескрају ломно крило … Настави са читањем “Рајица Драгићевић: ОДЛАЗАК”
ОДЛАЗАК
кад моћ постане немоћ и из мог ока слутног
кончић времена као поворка мрава извуче се сасвим ишчили
ти кажи ту је сад је био доћи ће само што није ево
били смо јесмо бог с тобом како да нисмо били
кад из топоса логоса одоса бешумно одем
ширећи луком према бескрају ломно крило
ти кажи није какви отишао ту је крај нас и у нама
јер свугде га је у свему живом чак и у стварима било
кад моја лира заћути и нигде више од ње не буде знака
кад тихо к забораву крене сва лепота и сва туга
ти кажи какви па то је немогуће ево ослушни чуј и почуј
јавља се с неба из земље воде отуд одовуд са севера и југа
кад фанфаре бубњеви чинели трубе објаве мој одлазак
и све се после стиша смири и к свакодневљу врати
ти кажи не не ја на то не пристајем устук смрти
ево те у мом срцу певај певај ништа што истекли су сати
Нови Сад, 11.09.2006. Рајица Драгићевић