ГРАД ЉУБАВИ
Кроз град љубави сам прошла
попут вихора,
а, крила су ми ипак никла…
И на тргу док ме је Сунце грејало,
ја сам се не знајући стопила са његовим срцем…
У граду љубави сам била тек пролазник,
а, душа ми је ипак у њему остала…
И када сам у реку снено гледала једног дана,
остала сам заувек као сена на његовим улицама…
У граду љубави сам била загрљена,
сваки пут када крочим ногом у нови дан…
Свуда је ницао живот и жагор….
гласови у мени непоновљени……
У граду љубави сам се поново родила,проходала и
проговорила – научила да летим,
па када се сетим свих оних степеница и фонтана,
Калемегдана на ушћу река, очију драгих пријатеља,
ја осећам празнину јер није некада исто што и сада….
За срећу нема бољег раја од Београда…
Мој Београде на ушћу реке две
ВОЛИМ ТЕ!
© Миладиновић Сандра