Дан: 3. новембар 2013.

ТВОЈ ПОГЛЕД – Миладиновић Сандра

ТВОЈ ПОГЛЕД О, како воли твој поглед док ти се зенице шире, а, тек твој топао загрљај што прија, када туга и срећа се мире… О, како љубе твоје речи, нежно и пожудно у исти час, време као да стаје без захтева, лењо се протеже само због нас… Воли ме, каже сваки мој покрет, сва … Настави са читањем “ТВОЈ ПОГЛЕД – Миладиновић Сандра”

bar obori pogled

ТВОЈ ПОГЛЕД

О, како воли твој поглед док ти се зенице шире,
а, тек твој топао загрљај што прија, када туга и срећа се мире…
О, како љубе твоје речи, нежно и пожудно у исти час,
време као да стаје без захтева, лењо се протеже само због нас…
Воли ме, каже сваки мој покрет, сва моја чула ко’ једно горе…
На авенији заљубљених где сени шетају, слушају наша срца шта зборе!
Хоћемо ли у вечност ући, вихори су пред нама јаки?!
Хоћемо ли водом ходати и небом летети?….
Да ли ће наши свати бити птице
и оне јеле са литице што сам грлила док те чекам?!
О, како воли твој поглед док си предамном и док те гледам!

(c) Миладиновић Сандра

Od niotkuda ka ničemu – Aleksandar Jakšić

Moje strpljenje ne poznaje vreme “prekasno” je skazaljka na satu u mom snu, iz kojeg moram da se budim svaki dan iznova sa istom strepnjom pred samim sobom pred peronima koje sam prespavao putujući od niotkuda ka ničemu nadajući se sopstvenom odrazu u tuđem pogledu koji bi me prepoznao u magli odrastanja kao krug koji … Настави са читањем “Od niotkuda ka ničemu – Aleksandar Jakšić”

Moje strpljenje ne poznaje vreme

“prekasno” je skazaljka na satu u mom snu,

iz kojeg moram da se budim svaki dan iznova

sa istom strepnjom pred samim sobom

pred peronima koje sam prespavao

putujući od niotkuda ka ničemu

nadajući se sopstvenom odrazu u tuđem pogledu

koji bi me prepoznao u magli odrastanja

kao krug koji se zatvara od pitanja koja su izranjala

da ipak mogu da zastanem na čas

bez da osetim strah od kašnjenja

put popločan tuđim strahovima,

koji su ostali da hrabre sve nas posle njih.

 

ПТИЦА ЗЛОСЛУТНИЦА – Миломир Обрадовић

ПТИЦА ЗЛОСЛУТНИЦА Не слећи јутрос птицо злослутницо Пред наша врата, Да не види мајка која прати сина, Да не види сестра која прати брата. Знаш ли гавране да нас боле ране Од прошлога рата. Видиш ли невесту што на груди стиска Свога војника, супруга и оца. Чујеш ли одјек пригушеног вриска, Нејачи које прате стараоца. … Настави са читањем “ПТИЦА ЗЛОСЛУТНИЦА – Миломир Обрадовић”

ПТИЦА ЗЛОСЛУТНИЦА

Не слећи јутрос птицо злослутницо
Пред наша врата,
Да не види мајка која прати сина,
Да не види сестра која прати брата.
Знаш ли гавране да нас боле ране
Од прошлога рата.

Видиш ли невесту што на груди стиска
Свога војника, супруга и оца.
Чујеш ли одјек пригушеног вриска,
Нејачи које прате стараоца.

Не слећи птицо црна над село наше!
Зар не знаш како се наши
Несреће плаше.
Иди на неке друге незнане стазе
Где нема мајке, невесте и сестре,
Тамо где људи у рат не одлазе.
Тамо и где ти место јесте.

Аутор: Миломир Обрадовић
Деч, Палих бораца 74