Добродошли!
ПРОСИДБА Ово сам спевао у заносу сетном, Љубљеној жени под прозором њеним, Кад сам јој шаптао у вртићу цветном, Како је волим и да ћу да је женим. Она се само насмеја и рече: „Да л` ниси можда мало више пио, Молим те дођи неко друго вече, Само кад сасвим будеш трезан био“. Вољена госпо, … Настави са читањем “ПРОСИДБА”
ПРОСИДБА
Ово сам спевао у заносу сетном,
Љубљеној жени под прозором њеним,
Кад сам јој шаптао у вртићу цветном,
Како је волим и да ћу да је женим.
Она се само насмеја и рече:
„Да л` ниси можда мало више пио,
Молим те дођи неко друго вече,
Само кад сасвим будеш трезан био“.
Вољена госпо, љубим те до гроба,
Заносно, као што те нико није.
Ти си од мене направила роба,
Који је пијан кад ништа не пије.
Аутор: Миломир Обрадовић
Деч, Палих бораца 74
АМАНЕТ Дошло време да се у бој спремам, Сабљу немам ал` ништа не мења. Књигу ову к`о споменик дижем, За далека нека поколења. Свако слово целивам и слажем, На олтару нека се посвети. Деци својој хтео бих да кажем, Оно што ми стоји на памети. Ове речи својим жаром пламте, Којено сам у заносу сково, … Настави са читањем “АМАНЕТ”
АМАНЕТ
Дошло време да се у бој спремам,
Сабљу немам ал` ништа не мења.
Књигу ову к`о споменик дижем,
За далека нека поколења.
Свако слово целивам и слажем,
На олтару нека се посвети.
Деци својој хтео бих да кажем,
Оно што ми стоји на памети.
Ове речи својим жаром пламте,
Којено сам у заносу сково,
Деци својој нека их упамте,
За будуће неко време ново.
Од оца је остануло сину!
Вазда било у српскоме роду:
Да сачува своју дедовину
Понос, образ, име и слободу!
Аутор: Миломир Обрадовић
Деч, Палих бораца 74