Дан: 1. новембар 2013.

ТУГА

ТУГА Виолини да не дирам жице, Кад бих мог`о, што срце не жели, Пошао бих с тугом у свет бели, Да не гледам њено мило лице. Узми, узми судбо што је твоје, Ја изгубих што ми живот значи, А ти срце не јецај, већ плачи, Док не скинем крваве завоје. Моја туга, дуга је к`о … Настави са читањем “ТУГА”

ТУГА

Виолини да не дирам жице,
Кад бих мог`о, што срце не жели,
Пошао бих с тугом у свет бели,
Да не гледам њено мило лице.

Узми, узми судбо што је твоје,
Ја изгубих што ми живот значи,
А ти срце не јецај, већ плачи,
Док не скинем крваве завоје.

Моја туга, дуга је к`о море!
Моја рана зацелити неће,
Само хумка и шарено цвеће
После мене нека о њој зборе.

Аутор: Миломир Обрадовић
Деч, Палих бораца 74

БЕРЕМ РЕЧИ

БЕРЕМ РЕЧИ Берем речи врелије од жара. Рушим своје сопствено чезнуће. Ако мора, нека и изгара, Није срце од топлине вруће. Круни ми се бехар и мирише, Али нешто у мирису слутим. И слутње се ко стакло разбише, Сам сам! Хладан као стена, ћутим. И, елем сам скренуо с памети, Елем ме је притиснула тама, … Настави са читањем “БЕРЕМ РЕЧИ”

БЕРЕМ РЕЧИ

Берем речи врелије од жара.
Рушим своје сопствено чезнуће.
Ако мора, нека и изгара,
Није срце од топлине вруће.

Круни ми се бехар и мирише,
Али нешто у мирису слутим.
И слутње се ко стакло разбише,
Сам сам! Хладан као стена, ћутим.

И, елем сам скренуо с памети,
Елем ме је притиснула тама,
Волим кад ми мисао полети,

Сваки осмех на њеним уснама,
Као шетњу по росноме цвећу,
Ако морам… нећу, хоћу ли… волећу!

Аутор: Миломир Обрадовић
Деч, Палих бораца 74