Дан: 4. новембар 2013.

***Radenko Nastić

Otmenih gestova fasada Da zagladi misao-kal Smešilo se tu,poziralo…I sudilo zar? A vreme:Četiri!Pet!Šest!…. I svetla trag I bez :kuda?Kroz bezizlaz Strašću bezokom,srebrom-opkopom Ne putem za Hanan, Osvrtanjem -ko žena Lota. O nebeska tugo! Duž nasipa taštine Zgrbljena u osami oštrookoj Pesmo mog života.

Otmenih gestova fasada
Da zagladi misao-kal
Smešilo se tu,poziralo…I sudilo zar?
A vreme:Četiri!Pet!Šest!….
I svetla trag
I bez :kuda?Kroz bezizlaz
Strašću bezokom,srebrom-opkopom
Ne putem za Hanan,
Osvrtanjem -ko žena Lota.
O nebeska tugo!
Duž nasipa taštine
Zgrbljena u osami oštrookoj
Pesmo mog života.

СВИТА – Миладиновић Сандра

СВИТА Не годи мени свита около, краљ нисам да морам да је трпим… Вештачки осмеси да ме прате и погледи упрти у мене тупи… Не, не годи мени свита около, свила, кадифа и лажна љубав… Знамења без душе која охоло, у тузи нестају као да си губав! Не годи мени свита около, лажни сјај гуши … Настави са читањем “СВИТА – Миладиновић Сандра”

zaboravljena

СВИТА

Не годи мени свита около,
краљ нисам да морам да је трпим…
Вештачки осмеси да ме прате
и погледи упрти у мене тупи…
Не, не годи мени свита около,
свила, кадифа и лажна љубав…
Знамења без душе која охоло,
у тузи нестају као да си губав!
Не годи мени свита около,
лажни сјај гуши ова пространства,
што у пољупцима када пљуште около,
кишама мије доброту назад…
А, никада, никада није отишла она,
из овог топлог шареног дола,
скрила се у гранама топола около и
међ’ маслачке нага до бола….

(C) Миладиновић Сандра

ГОРО, МАЈКО

ГОРО, МАЈКО Горо, мајко, родна једина, Загорска је твоја родбина, Загорка по теби ходила, Загорске ми сестре родила. Горо, сестро, горо плаветна, Жива си ми, здрава и цветна, Живаном те зовем од миља, Миришеш ми миром босиља. Горо сестро, горо рођена, Мила си ми родна суђена, Миленом те зовем од миља, Миришеш ми миром ковиља. … Настави са читањем “ГОРО, МАЈКО”

ГОРО, МАЈКО

Горо, мајко, родна једина,
Загорска је твоја родбина,
Загорка по теби ходила,
Загорске ми сестре родила.

Горо, сестро, горо плаветна,
Жива си ми, здрава и цветна,
Живаном те зовем од миља,
Миришеш ми миром босиља.

Горо сестро, горо рођена,
Мила си ми родна суђена,
Миленом те зовем од миља,
Миришеш ми миром ковиља.

Горо, сестро, горо зелена,
Горда ли је твоја висина,
Горданом те зовем од миља,
Миришеш ми миром од смиља.

Горо, сестро, снежна, студена,
Снежна ли је твоја белина,
Снежаном те зовем од миља,
Миришеш ми миром од биља.

Аутор: Миломир Обрадовић
Деч, Палих бораца 74

СИН

СИН Кроз прозоре са висине Сину сунце попут жара Небеска се светлост просу К`о драгуљи сред олтара. С` обе своје руке беле Да ухватим зрачка део У заносу молитвеном То сам тада пожелео. Ја у томе снопу светла Видео сам како сина Са поносом и с љубављу Држи рука материна. Хвала Богу! Сунцу хвала Што … Настави са читањем “СИН”

СИН

Кроз прозоре са висине
Сину сунце попут жара
Небеска се светлост просу
К`о драгуљи сред олтара.

С` обе своје руке беле
Да ухватим зрачка део
У заносу молитвеном
То сам тада пожелео.

Ја у томе снопу светла
Видео сам како сина
Са поносом и с љубављу
Држи рука материна.

Хвала Богу! Сунцу хвала
Што заблиста таквим сјајем
Хвала мајци што загрли
Сина топлим загрљајем.

Аутор: Миломир Обрадовић
Деч, Палих бораца 74

VI 20 POETSKIH KRATKIH PRIČA (JESENJIH) XVI — Marina Adamović

XVI Volela je … teško je opisati šta, ali volela je. Kako odrediti značenje glagola “voleti” a ne biti nečim opsednut? E, TO! Ona je bila opsednuta bojama dana, sviralom vetrova, lelujanjem ptica  tako da nije uspela ugledati prelepu obalsku glinenu školjku. Školjka je pokušala da joj se obrati, otvorila usta kao svaka opsednuta pojava- … Настави са читањем “VI 20 POETSKIH KRATKIH PRIČA (JESENJIH) XVI — Marina Adamović”

XVI

Volela je … teško je opisati šta, ali volela je.
Kako odrediti značenje glagola “voleti” a ne biti nečim opsednut?

E, TO!

Ona je bila opsednuta bojama dana, sviralom vetrova, lelujanjem ptica 

tako da nije uspela ugledati prelepu obalsku glinenu školjku.

Školjka je pokušala da joj se obrati, otvorila usta kao svaka opsednuta pojava- najšire što je mogla.
Nekoliko dana kasnije, našli su je u reci, iako su dugo odgonetali – je li to ona ili očerupana svraka pala iz gnezda koje je volela gledati odozdo.

Milica Aran]elović , slikaslika Milice Aranđelović

POMOZIMO BOJANU – Marina Adamović

http://promozis.com/pR_ha5_Bojan_Lekic.htm ili WESTERN UNION – na moje ime; BOJANU je banka predaleko Marina Adamović, Niš,Serbia ; +381 61 3214893    

http://promozis.com/pR_ha5_Bojan_Lekic.htm

ili WESTERN UNION – na moje ime; BOJANU je banka predaleko
Marina Adamović, Niš,Serbia ; +381 61 3214893

 

POMOZIMO!
Bojan Lekić, 1988, 18. 10. Krnule, Vladimirci, Šabac 

 

Kapljice noći – Aleksandar Jakšić

Jedna noć… uz miris mora i pod senkama tuđeg smeha lepota ovog mesta koja se udvarala vešto i postajala samo moja zauvek negde na dnu srca koje je zjapilo prazninom… spazih nečije lice, nečije usne, oči i reči strane, opojne i drage koje su čekale baš mene na baš ovom mestu, pod ovim zvezdama gde … Настави са читањем “Kapljice noći – Aleksandar Jakšić”

Jedna noć…

uz miris mora

i pod senkama tuđeg smeha

lepota ovog mesta koja se udvarala vešto

i postajala samo moja zauvek

negde na dnu srca

koje je zjapilo prazninom…

spazih nečije lice,

nečije usne, oči

i reči strane, opojne i drage

koje su čekale baš mene

na baš ovom mestu, pod ovim zvezdama

gde su obale uvek iznova

zapljuskivale moje stihove

jutra kao senka večnosti

a večeri budile strast ka životu

uz čašu vina

uz miris maslina

stajao sam naslonjen na svom bolu

ka nečem slobodnom i umiljatom

i govorio sam ti da je život predivan

i slušala si me očima naviknutim svemu

što moje nikad nisu mogle da sanjaju

daleka zima, koja se nikad ne može istopiti iz tvog srca

zavejala me je zauvek

da više nikad ne nađem put nazad,

put u svoju bol.