Дан: 30. новембар 2013.

***-Radmila Nastić Antanasijević

Poznajem te od nekud… videla sam te u vozu koji je odlazio, i za koji sam imala dve karte kupljene ne znam… odnekud drugde,možda još, poznajem te… ne znam,ne znam!… Možda sam te videla na peronu, na nekoj stanici,u osvit, na molebanju,u podsvesti, na novogodišnjem maskembalu… A možda sam te kupila na rasprodaji, bilo je … Настави са читањем “***-Radmila Nastić Antanasijević”

Poznajem te od nekud…
videla sam te u vozu
koji je odlazio,
i za koji sam imala
dve karte kupljene
ne znam…
odnekud drugde,možda još,
poznajem te…
ne znam,ne znam!…
Možda sam te videla na peronu,
na nekoj stanici,u osvit,
na molebanju,u podsvesti,
na novogodišnjem maskembalu…
A možda sam te kupila na rasprodaji,
bilo je sezonsko sniženje ludačkih košulja?
Hm,ne znam…
Možda sam te
medju procvale maslačke ubrala,
možda sam te
od sna ukrala,ne znam?…
Ne mogu da se setim…

Искушавање времена – Александар Јакшић

Траг у ноћи, изгубљено време у речима, плакање над изборима остављени да ламентирају над мном, чекање да сачекам осећај… као твој поглед осећај да грешим, да нестајем… није лако сада избор да се прихвати савршено дело, начин који ме враћа у живот који желим избор да будем спашен осећај да знам да сам победио без … Настави са читањем “Искушавање времена – Александар Јакшић”

Траг у ноћи,

изгубљено време у речима,

плакање над изборима

остављени да ламентирају над мном,

чекање да сачекам осећај…

као твој поглед

осећај да грешим, да нестајем…

није лако сада

избор да се прихвати савршено дело, начин

који ме враћа у живот који желим

избор да будем спашен

осећај да знам да сам победио

без ниских удараца, имитирања, мимике, лажи…

осећај као сам отисак моје душе,

у годинама које долазе.

 

МАЈКО, ЗАШТО ТЕ ЧУДИ

МАЈКО, ЗАШТО ТЕ ЧУДИ Мајко, зашто те чуди, За сузу која ми кану, За живот који ми дану? И млеко за моју рану, Чувах к`о кап на длану. Мене су убили људи! Мајко, зашто те чуди: За ватру у којој изгорих, За време кад се уморих, За уста која затворих, И више ништа не зборих? … Настави са читањем “МАЈКО, ЗАШТО ТЕ ЧУДИ”

МАЈКО, ЗАШТО ТЕ ЧУДИ

Мајко, зашто те чуди,
За сузу која ми кану,
За живот који ми дану?
И млеко за моју рану,
Чувах к`о кап на длану.
Мене су убили људи!

Мајко, зашто те чуди:
За ватру у којој изгорих,
За време кад се уморих,
За уста која затворих,
И више ништа не зборих?
Јер су ме убили људи.

Мајко, зашто те чуди;
За снове које сам снио,
За вино које сам пио,
За ноћи када сам бдио,
И с тобом кратко био?
О, мене убише људи!!!

Мајко, зашто те чуди;
За моје предуге путе,
Све моје речи љуте:
Ја једино веровах у Те,
И у усне које ћуте!
Мене су убили људи!!!

И зато нек те не чуди,
Што људе за све кривим,
Зато што више не живим,
Што се ничему не дивим.
У овим облацима сивим.
Јер су ме убили људи!!!

Аутор: Миломир Обрадовић
Деч, Палих бораца 74