Месец: октобар 2009.
Haiku
Iz šupljine starog hrasta zjapi načeti orah. DusanR
Iz šupljine
starog hrasta zjapi
načeti orah.
DusanR
Страх од љубави
Страх од сунца леди твој поглед. Хиљаду маски а иза само једно лице. Ал’ ја ћу сломити ноћ нека душа себе части нека песма влада тамо где се скрива твоја немоћ. Једино ја осмехом те дарујем у време кад све умире твојим сновима царујем. Хтео ти или не откривам те и онда кад се највише … Настави са читањем “Страх од љубави”
Страх од сунца
леди твој поглед.
Хиљаду маски
а иза само
једно лице.
Ал’ ја ћу сломити ноћ
нека душа себе части
нека песма влада тамо
где се скрива твоја немоћ.
Једино ја
осмехом те дарујем
у време кад све умире
твојим сновима царујем.
Хтео ти или не
откривам те и онда
кад се највише покриваш.
Само једна моја реч
довољна је да све признаш.
ПОПУТ……Александра Младеновић
ПОПУТ Празан-попут вреће мрака пуне; Препун-попут среће танке струне. Уклет-попут борбе силе и страха; Блажен-попут торбе свежег зрака. Искрен-попут јутра након ноћи; Лажан-попут сутра све ће проћи. Другачији-попут света човеку ил’ жени; Исти-попут поета у теби и мени. Рођен-попут песме да све блажи; Замро-попут чесме што извор тражи. Вољен-попут окота ког’ мати … Настави са читањем “ПОПУТ……Александра Младеновић”
ПОПУТ
Празан-попут вреће
мрака пуне;
Препун-попут среће
танке струне.
Уклет-попут борбе
силе и страха;
Блажен-попут торбе
свежег зрака.
Искрен-попут јутра
након ноћи;
Лажан-попут сутра
све ће проћи.
Другачији-попут света
човеку ил’ жени;
Исти-попут поета
у теби и мени.
Рођен-попут песме
да све блажи;
Замро-попут чесме
што извор тражи.
Вољен-попут окота
ког’ мати љуби;
Занесен-попут живота
конце док губи.
Тренутан-попут лептира
што има један дан;
Вечан-попут свемира
утонуо у давни сан.
Узалудан-попут воде
кад воденица стане;
Плодан-попут слободе
песника у ове дане.
STANI! -A.Mladenović
STANI! STANI! ZAKOČI! Zraci tvoji zaselepeće mi oči! Zar ću kroz život tumarati slepa, i opet za sjajem izgarati? KOČI! ZASTANI! Znaj, pesmom smo odabrani ludi za osvajati planetu, daleki, a opet najbliži na svetu!
STANI!
STANI! ZAKOČI!
Zraci tvoji zaselepeće mi oči!
Zar ću kroz život tumarati
slepa, i opet za sjajem izgarati?
KOČI! ZASTANI!
Znaj, pesmom smo odabrani
ludi za osvajati planetu,
daleki, a opet najbliži na svetu!
Jednoga dana… Arsenije Lalatović
Jednoga dana… Kada odem jednoga dana… U viline gore… Hoće li sjećati iko Malenkosti moje… Život je čudan kažu… Romane ponekad piše Sjedim za kafanskom stolom Noćas, a možda nikada više… Patnja je moja otac i mati Teško je biti sam Lutam odavno odavno lutam Kuda, ne znam ni sam Pjesme su moja ukleta čeda … Настави са читањем “Jednoga dana… Arsenije Lalatović”
Jednoga dana…
Kada odem jednoga dana…
U viline gore…
Hoće li sjećati iko
Malenkosti moje…
Život je čudan kažu…
Romane ponekad piše
Sjedim za kafanskom stolom
Noćas, a možda nikada više…
Patnja je moja otac i mati
Teško je biti sam
Lutam odavno odavno lutam
Kuda, ne znam ni sam
Pjesme su moja ukleta čeda
Hodam. Sjenka hoda bez reda…
Možda je bolje i tako
O nije, nije, noćas mi lako
Kada odem jednoga dana
Daleko tamo gore…
Jednoga dana…
Eh jednoga dana…
PROŠLO JE – Miro Beribaka
Prošlo je Gangrena razara kosti, nekroza kože i tkiva, rana živa… Pomislih: “Bože oprosti, je li to kucnuo čas”? Nada su mantili bijeli i suzne oči sestara, il’ je to prevara… Dok vrti se svijet cijeli, ima li nade u spas? Na rebra gangrena došla, samo je jedan ostao korak i … Настави са читањем “PROŠLO JE – Miro Beribaka”
Prošlo je
Gangrena razara kosti,
nekroza kože i tkiva,
rana živa…
Pomislih: “Bože oprosti,
je li to kucnuo čas”?
Nada su mantili bijeli
i suzne oči sestara,
il’ je to prevara…
Dok vrti se svijet cijeli,
ima li nade u spas?
Na rebra gangrena došla,
samo je jedan ostao korak
i pogled gorak…
Promiču vremena prošla,
ali još ne čujem glas.
Imena braće i sestara,
sa svake me kese gledaju
i ne znaju,
da im krv niz cjevčicu izgara,
da uliju život, bratu svom.
Srce bi kucati htjelo,
al’ grudi su tako umorne,
a noći zorne…
Okolo sve je bijelo,
prilike kruže nadamnom.
Sreća pa ne znadoh ništa
što znače izrazi stručni,
a tako mučni…
Sjećah se samo stratišta,
u tom vremenu hudom.
(C) Miro Beribaka
Dragica poezija
K’O OD HARFE POKIDANA STRUNA – Stojanka SEKA Zakić
КЛЕТВА-Александра Младеновић
КЛЕТВА ПРОКЛИЊЕМ ДУШУ ДА ПРОНАЂЕ СРЕЋУ, ПРОКЛИЊЕМ НОЋИ НА ВЕЧИТЕ ДАНЕ И ОВАЈ УЗДАХ ИЗ ГРУДИ ПРОКЛЕЋУ! КЛЕТВА,СЕ,КРИШОМ ОТЕЛА ОД РАНЕ… ПРОКЛИЊЕМ СУМРАК ДА ЗОРОМ ЗАРУДИ И КРАЈ , ПОЧЕТКОМ УВЕК ДА ДИШЕ, ПРОКЛИЊЕМ СРЦЕ ДА ЗАУВЕК ЖУДИ, ПРОКЛИЊЕМ ПЕСМУ, ДА УЗЛЕТИ ВИШЕ! ПРОКЛИЊЕМ ВРЕМЕ НЕК’ ОСТАНЕ МЛАДО, А ГОДИНЕ СВЕЖЕ И … Настави са читањем “КЛЕТВА-Александра Младеновић”
КЛЕТВА
ПРОКЛИЊЕМ ДУШУ ДА ПРОНАЂЕ СРЕЋУ,
ПРОКЛИЊЕМ НОЋИ НА ВЕЧИТЕ ДАНЕ
И ОВАЈ УЗДАХ ИЗ ГРУДИ ПРОКЛЕЋУ!
КЛЕТВА,СЕ,КРИШОМ ОТЕЛА ОД РАНЕ…
ПРОКЛИЊЕМ СУМРАК ДА ЗОРОМ ЗАРУДИ
И КРАЈ , ПОЧЕТКОМ УВЕК ДА ДИШЕ,
ПРОКЛИЊЕМ СРЦЕ ДА ЗАУВЕК ЖУДИ,
ПРОКЛИЊЕМ ПЕСМУ, ДА УЗЛЕТИ ВИШЕ!
ПРОКЛИЊЕМ ВРЕМЕ НЕК’ ОСТАНЕ МЛАДО,
А ГОДИНЕ СВЕЖЕ И ИЗНОВА НОВЕ,
ПРОКЛИЊЕМ СУТРА ДА ПОСТАНЕ ЈУЧЕ-
МЕСТО ГОРКЕ ЈАВЕ, ДА ИЖИВИМ СНОВЕ!!!
