Добродошли!
Miris dunja… Odavno je jesen Došla u naš kraj… Gledam kroz okno Uzrelih dunja red… Pitam sebe kuda? Lutam i kamo Ne znajući jutro Hoće li svanuti? Miriše, ah čudno Zreli plodovi… Vjetar dok otkida Uveli list Čkiljim kroz okno U nedogled… Dok galeb leti Na dalek put… Poželjeh mu miran let Zaklopih oči… Utonuh… … Настави са читањем “Miris dunja… – Arsenije Lalatović”
Miris dunja…
Odavno je jesen
Došla u naš kraj…
Gledam kroz okno
Uzrelih dunja red…
Pitam sebe kuda?
Lutam i kamo
Ne znajući jutro
Hoće li svanuti?
Miriše, ah čudno
Zreli plodovi…
Vjetar dok otkida
Uveli list
Čkiljim kroz okno
U nedogled…
Dok galeb leti
Na dalek put…
Poželjeh mu miran let
Zaklopih oči…
Utonuh…
U dubok san
Mirišu dunje…
Vraćaju sjećanja…
Jesen, ah jesen
Dunja, miris dunja
U djetinjstvo vraća me…
(C) Arsenije Lalatović
PALIĆ, JA I ON Meškoljim se u postelji nameštajući jastuk od vodenog bilja. Pospano se osmehujem Mesecu. Zamišljam vetrom namreškanu površinu Palićkog jezera. Poželim tada sa Mesecom da zaronim u tu mirnu vodu. kao on da kupam svoj odraz sa ribama i školjkama. Sanjivo sklapam oči, sanjam Palić! Kupam … Настави са читањем “PALIĆ, JA I ON – Branka Zeng”
PALIĆ, JA I ON
Meškoljim se u postelji
nameštajući jastuk od
vodenog bilja.
Pospano se osmehujem
Mesecu.
Zamišljam
vetrom namreškanu površinu
Palićkog jezera.
Poželim tada sa Mesecom
da zaronim u tu mirnu vodu.
kao on da kupam svoj odraz
sa ribama i školjkama.
Sanjivo sklapam oči,
sanjam Palić!
Kupam se sa Mesecom,
dok ribe plivaju,
presijavajući kao srebro
dok ostavljaju trag svog
sjaja na mojoj kosi.
Ronim ka školjkama
tražeći biser.
Izranjam iz jezera
ruku pruženih ka Njemu.
Mesec se igra sa kapljicama
jezerskim koje beže
sa mojih ruku.
U postelji uspavana mirisom
vodenog bilja kojim odiše
jastuk pod mojom glavom.
Sanjam jezero i Mesec,
On se kupa samnom.
Srebrni zraci mrse mi kosu.
U snovima mojim skupa smo,
Palić, ja i On.
Branka Zeng
