Добродошли!
STANI! STANI! ZAKOČI! Zraci tvoji zaselepeće mi oči! Zar ću kroz život tumarati slepa, i opet za sjajem izgarati? KOČI! ZASTANI! Znaj, pesmom smo odabrani ludi za osvajati planetu, daleki, a opet najbliži na svetu!
STANI!
STANI! ZAKOČI!
Zraci tvoji zaselepeće mi oči!
Zar ću kroz život tumarati
slepa, i opet za sjajem izgarati?
KOČI! ZASTANI!
Znaj, pesmom smo odabrani
ludi za osvajati planetu,
daleki, a opet najbliži na svetu!
Jednoga dana… Kada odem jednoga dana… U viline gore… Hoće li sjećati iko Malenkosti moje… Život je čudan kažu… Romane ponekad piše Sjedim za kafanskom stolom Noćas, a možda nikada više… Patnja je moja otac i mati Teško je biti sam Lutam odavno odavno lutam Kuda, ne znam ni sam Pjesme su moja ukleta čeda … Настави са читањем “Jednoga dana… Arsenije Lalatović”
Jednoga dana…
Kada odem jednoga dana…
U viline gore…
Hoće li sjećati iko
Malenkosti moje…
Život je čudan kažu…
Romane ponekad piše
Sjedim za kafanskom stolom
Noćas, a možda nikada više…
Patnja je moja otac i mati
Teško je biti sam
Lutam odavno odavno lutam
Kuda, ne znam ni sam
Pjesme su moja ukleta čeda
Hodam. Sjenka hoda bez reda…
Možda je bolje i tako
O nije, nije, noćas mi lako
Kada odem jednoga dana
Daleko tamo gore…
Jednoga dana…
Eh jednoga dana…
Prošlo je Gangrena razara kosti, nekroza kože i tkiva, rana živa… Pomislih: “Bože oprosti, je li to kucnuo čas”? Nada su mantili bijeli i suzne oči sestara, il’ je to prevara… Dok vrti se svijet cijeli, ima li nade u spas? Na rebra gangrena došla, samo je jedan ostao korak i … Настави са читањем “PROŠLO JE – Miro Beribaka”
Prošlo je
Gangrena razara kosti,
nekroza kože i tkiva,
rana živa…
Pomislih: “Bože oprosti,
je li to kucnuo čas”?
Nada su mantili bijeli
i suzne oči sestara,
il’ je to prevara…
Dok vrti se svijet cijeli,
ima li nade u spas?
Na rebra gangrena došla,
samo je jedan ostao korak
i pogled gorak…
Promiču vremena prošla,
ali još ne čujem glas.
Imena braće i sestara,
sa svake me kese gledaju
i ne znaju,
da im krv niz cjevčicu izgara,
da uliju život, bratu svom.
Srce bi kucati htjelo,
al’ grudi su tako umorne,
a noći zorne…
Okolo sve je bijelo,
prilike kruže nadamnom.
Sreća pa ne znadoh ništa
što znače izrazi stručni,
a tako mučni…
Sjećah se samo stratišta,
u tom vremenu hudom.
(C) Miro Beribaka