Добродошли!
* Opleo je sveprisutan smrad igru zelene sluzi ,dok vijuga niz drobi u ludi tok na zverinje joj zaudara glad. * Ovojnicama od gnjilih crva šara nas truležem iz čira i dubljama do zlih uvira u rakama užasnutih strva. * Rastočenih tkiva od uboja iscedaka s živećih rana dok razara igrom iz bezdana svetina smo u kalima gnoja. *
*
Opleo je sveprisutan smrad
igru zelene sluzi ,dok
vijuga niz drobi u ludi tok
na zverinje joj zaudara glad.
*
Ovojnicama od gnjilih crva
šara nas truležem iz čira
i dubljama do zlih uvira
u rakama užasnutih strva.
*
Rastočenih tkiva od uboja
iscedaka s živećih rana
dok razara igrom iz bezdana
svetina smo u kalima gnoja.
*
Прошло је подне Чекај ме. Доћи ћу Још овај пут Да се испричамо … Касно је … Прошло је подне … Пакујем кофере … Одлазим … Остављам сећања Успомене … Део себе … Опора горчина Тиња у грудима Крадом помињем име Твоје … Памтићу га. Обећавам До задњег трептаја … Мало је требало Тако мало … Настави са читањем “Prošlo je podne Lalatović Arsenije”
Прошло је подне
Чекај ме. Доћи ћу
Још овај пут
Да се испричамо …
Касно је …
Прошло је подне …
Пакујем кофере …
Одлазим …
Остављам сећања
Успомене …
Део себе …
Опора горчина
Тиња у грудима
Крадом помињем име
Твоје …
Памтићу га. Обећавам
До задњег трептаја …
Мало је требало
Тако мало … Можда …
Да буде другачије …
Али није …
Чудни су путеви
Усуда …
Ако се некада
Сјетиш …
Имена мога …
Насмиј се …
Узми чашу вискија
У име једног времена
Наздрави …
Прошло је подне …
Kao gost u svojoj kući, k’o domaći u tuđini, k’o suđenik na stratini, osjećam se putujući… Tuđini Svaka duša putujuća, taman oblak sobom nosi, iznad glave. I prkosi, bez počinka i svanuća. Nijemo gleda zemlje tudje, niti vidi, niti čuje, samo ćuti, radi, ćuti i ponižen ne trepnuti, svoje sutra iščekuje. Sve … Настави са читањем “TUĐINI – Miro Beribaka”
Kao gost u svojoj kući,
k’o domaći u tuđini,
k’o suđenik na stratini,
osjećam se putujući…
Tuđini
Svaka duša putujuća,
taman oblak sobom nosi,
iznad glave. I prkosi,
bez počinka i svanuća.
Nijemo gleda zemlje tudje,
niti vidi, niti čuje,
samo ćuti, radi, ćuti
i ponižen ne trepnuti,
svoje sutra iščekuje.
Sve je lijepo, samo luđe.
Zemlja strana, svakog dana,
ište danak, kapcu krvi,
kilo znoja i dva snage,
igračke mi daje drage.
Nit poslednji, niti prvi,
izgubih se sred bezdana.
Ko li jesam, ne znam više,
mladi starac il’ star mladac,
s’ rodne grude ne odrodjen,
novoj zemlji ne prirodđen,
sustiže me jadni jadac.
Osta srcu da uzdiše…
(C) Miro Beribaka