Дан: 2. октобар 2009.

Ima li Boga pope? – Arsenije Lalatović

Ima li Boga pope? Ide Strikan sokakom. Bača nogu preko noge… Zamislio se… Šapuće, pjevuši… Sam sa sobom vodi razgovore… Na nuglu srete popa Luku. – Lijep dan pope – zacvrkuta Strikan – Bog ti pomogao Strikane – reče pop – Oćeš li mi nešto reći oče? – guknu Strikan – Oću Strikane, oću Strile, … Настави са читањем “Ima li Boga pope? – Arsenije Lalatović”

ArsenijeL

Ima li Boga pope?

Ide Strikan sokakom. Bača nogu preko noge…
Zamislio se… Šapuće, pjevuši…
Sam sa sobom vodi razgovore… Na nuglu srete popa Luku.
– Lijep dan pope – zacvrkuta Strikan
– Bog ti pomogao Strikane – reče pop
– Oćeš li mi nešto reći oče? – guknu Strikan
– Oću Strikane, oću Strile, kako da neću… – odsječe pop
– Jesi li siguran pope? – pomalo šeretski priupita Strika
– A kome ću ako tebe neću? – kao za sebe reče pop
– Ali pravo? – gromkim glasom upita Strikan
– Ako budem znao – procijedi pop
– Ima li Boga pope? – odbrusi Strika
– Sve me pitaj, samo to ne pitaj… produži pop Luka

(C) Arsenije Lalatović

OKTOBARSKO JUTRO-Aleksandra Mladenović

Zastalo je. Komore i pretkomore ćute. Toplo i smireno u trenutku predaje,shvatilo je… Možda je kasno opet krenuti dalje, opet nagnati svoj grč u trk, biti mašina za umiranje. Zastalo je, neodlučno da li dalje. Još koji trenutak goni crvenu reku. Tišina u grudima i svest se topi i curi. Zastalo je. Srce pesnika u … Настави са читањем “OKTOBARSKO JUTRO-Aleksandra Mladenović”

Zastalo je.

Komore i pretkomore ćute.

Toplo i smireno

u trenutku predaje,shvatilo je…

Možda je kasno

opet krenuti dalje,

opet nagnati svoj grč

u trk,

biti mašina za umiranje.

Zastalo je,

neodlučno da li dalje.

Još koji trenutak goni

crvenu reku.

Tišina u grudima i

svest se topi i curi.

Zastalo je.

Srce pesnika u oktobarsko jutro.

Ali,kako izdati  gospodara

u času slasti mladosti?

Brzinom maha se vrati,

kreni,

govorilo je tkivu

ukočenom

u smiraju  stradanja.

Još koji zamah

muka podsveti,

uspeće,moraju ..

Odlučno dalje….

Šaputalo je crvenoj reci

da poteče u sebe

koritima damara

u beskrajni krug..

Film se razmotao

na platnu duše

i želja,ta pusta želja

za umiranjem bila je jača

od svake smrti i ona,

ponovo ožive

posustalo srce.

Bujica po taktu odnosi

trenutak predaje

u zaborav…

Svest,

smirena i topla

u naručju oktobarskog jutra

i ne sanja

INFARKT

javom

ukletog srca….