БОРОВИ
Видех јутрос бора два, усред ружа стоје;
вити, а на њима ране, а не гране, се броје…
*
Цветови су рујни, лати прелепих шара,
а над њима, рањена, два дива су стара….
*
Не сме бити хлада под бујним гранама;
зато румен ружа поје, крвљу својом и ранама…
*
Што високо може бити и прелепо Божје дело,
они ниски, да би цвали, морају га видет’ свело…
*
Сад на врху мале крошње, подсмеха су цвећа, тема;
а не знају, да им без њих, ни лепоте света нема…..
*
Зар не бива у животу, искуствени сваки стих?
Знај,борови,шапућу ми, да и ја сам једна од њих…
.