ПУСТИ МЕ
Пусти ме
потајно у ћелије,
баш у те-оне зреле, најсмелије,
у миоцвату и једром ластару….
Пусти ме да харам
нервима и жилама
и да ти у њима, свим силама
служим, као господару…..
………….и то ми није довољно….
Зато, пусти ме,
баш ту-у дугу сна,
да је подноћ
предано собом творим,
у мека бунила
пусти ме,
да твојим грозницама
изнова, у њима горим……….
………….пусти ме, својевољно……
Низ бистре потоке
у шуми мисли
баш ту- ме пусти,
да их мастилом чежњи замутим….
Пусти ме, а онда,
све, све ми не изусти
ни да сам рибар у чуну и
плутам по теби, док ћутим…..
…………премало и то ми је……..
Зато, пусти ме
у косе, под нокте,
да, и тада, са тобом
вазда растем, господару мој….
На чулне пашњаке,
баш у те-груде од полуде,
пусти ме
а потајно, остани само свој…..
……………пусти ме….зло ми је…