Док корачам
кроз овај свет,
посматрам реку
живота и смрти.
Тече вековима,
препреке снагом
своје воље превазилази.
Док сам био здрав,
могао да ходам,
ловио сам рибу,
бацао варалицу.
Тако сам упознао
много људи,
а највише аласа.
Шибани ветром,
паљени сунцем,
годинама су вредно радили,
полагали своје мреже
и бубњеве.
Читали су реку
као буквар.
Били су њени чувари.
Последњи,
или се бар надам да није,
био је стари алас Бранко.
Умро је прошле године.
Да ли је некога обучио,
оставио наследника,
не знам.
Надам се да јесте.
Јер река
и даље тече….