ВРТЕШКА – Љубодраг Обрадовић

Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 798
VRTEŠKA – Ljubodrag Obradović 2007-12-09 00:01:04

 

ВРТЕШКА

Мислим о људима,
о птицама, о свету.
Мислим о земљи,
о звездама, космосу…
Како су ми данас
жеље мале…
Црв кад размишља,
велике мисли,
главобољу пале…

Мислим из досаде,
да прође време.
Мислим о себи,
шта ми све у животу раде,
о новом сутра,
мислим, ех, сањам ја …

Како сам, некад,
трчао ливадама
и лептире ловио…
Како сам,
да цело село зна,
одлазио пастирицама
и тело љубављу ломио.

Како сам занесен,
у поноћне шетње,
цуре изводио,
свакој похвалио усне, тен,
свакој нудио осмехе и…
и баш сваку,
до лудила доводио.
Настави са читањем “ВРТЕШКА – Љубодраг Обрадовић”

V A V I L O N

Kroz grehove gnusne i hodnike tmule
gde bogovi u seni šapuću u muku
na kostima mrtvih podižu se kule
Mardukovim maljem grešnu dušu tuku

Talogom bezumlja ,gordosti i bludi
gde Hamurab silni u grehu se valja
devičansko srce zlotvorima nudi
prečistu joj dušu grehom da okalja

U tmini bez zore gde se nada gubi
u čeljusti zmije što savest razgoli
tamo gde krv vrela pravdu ni ne ljubi
gde sudbinu kroje kletve i idoli

Na pepelu svetom što oganj ga liže
uz uzdahe vetra što prošlost doziva
i svaki je korak istini sve bliže
dok želja za grehom u paklu se skriva.

autor
Jovica N. Đorđević
16.08.2025g.

МИРИС КИШЕ – КОЗИЋ САША

Мирис летње кише која лењо пада , тихо и полако улази у моју душу.Отвара старе ране зарасле у сету и сећање.

Ране су настале давно , врло давно , на самом почетку моје ране младости , када смо још живели безбрижно , када смо волели и били вољени , када је лето било лето , а љубав љубав , која се делила на клупици у парку са неизбежном шаком сунцокрета и врелим пољупцима са укусом лета , које је увек кратко трајало као и љубав са мирисом кише.

ОПРОШТАЈ – Милан Софронић

 

 

Опрости, заборави,
то кажемо гласно,
ми желимо мир и слогу,
нек је свима јасно.

Свађа увек ствара
немир, мрак и таму,
никад неће бити срећан
ко воли галаму.

Ко светлости нема
у срцу и души,
њега страх и мрзовоља
прогања и гуши.

Опроштај, без сумње,
у нама запише,
све што није добро,
у души се брише.

Зато свако од нас,
треба да се труди,
да љубав и опроштај
у себи пробуди.

ПОТРОШАЧКИ МЕНТАЛИТЕТ – Милан Софронић

 

Потрошачки менталитет
руши све пред собом,
све је људе на планети
учинио робом.
Нисам добро квалитетан,
ни ментално јак,
ако на мени не вришти
маркирани знак.
Царство ствари непотребних
дави ме и гуши,
а празнина сваког дана
све већа у души.
Неко жели да нам стави
безоблични чип,
и целу планету баци
у несвесни трип.
Ако себе не освестим
у овоме часу,
вратићу се, без пардона,
у безличну масу.

Zarobi mesec

Zarobi mesec
Razum mi kaze
požuri idi,
svitanju ,zori
i svežem jutru ,
zarobi mesec,
u toplom skutu.
 Pohitaj brzo
nadmudri san.
Pogledaj u nebo
dok sviće novi dan,…
    ostavi juče,
i proslu noć.
Sve sto je danas
nek  bude moje,
a sutra sve moје
nek bude i tvoje.
Život je cudo
nek bude
sve od sreće ludo ,
nek nam srce
od ljubavi zatreperi
i nek  ti se osmeh
na licu šeceri .
 Zarobi lepe misli
i vreme zauvek
zaustavi ,neka
se samo lepota slavi.
Razum mi kaze
požuri ,idi …
Neka se cvecem
i  pesmom staza okiti.

S verom u Boga – Verica Jovanović

S verom u Boga

Vrištaću,

Boleće,

Patiću,

Znam sama u svemu biću,

Nadam se preživeću

Nemam suze

Neću plakati ,

ali će svejedno jako će boleti

iz nemoći

Iz samog pada

Radja se mala nada,

Iz nade ,prkos otpor

Znak je da bežim ili pobedim

Kao i sve u životu

Desi se da čovek bude

Na ivici ponora

Vera u Boga vodi do isceljenja

Pogled kad luta,

Kad se misli lome

Kad ništa nema radosti i

Životnog sjaja

Kad čovek kao ja

misli da je došao do samog kraja

kad se vrišti,

Kad sve boli

Kada se najviše pati ,

Kad se najviše voli

veruj

Jedino Bog te prati,

Pusti sve i veruj,

Desiće se ono što mora

Tad vrišti ,

Kidaj se , boga seti se

Dodjes do samouništenja

Ali na korak do ponora ,

Shvatiš da to su samo iskušenja..

U tami i sivilu,

putevi gospodnji

Imaju svoju cenu.

Pruženu ruku videćeš,

tek na ivici ponora

tako je zapisano ,

shvati tako mora.

Čudni su putevi gospodnji.

Na samoj ivici ponora

Bog ce ti ukazati

svetlu stazu pod nogama.

O GREHU I POKAJANjU

Kada grešni korak Tebi Bože krene
nek iskopni dašak što telom mrmori
kada oči njene ne miluju mene
pusti da mi srce od jada sagori

Ako ljubav svene a greh mi se javi
nek me Tvoja kazna na zemlji zadrži
da me glađu peče, da me žeđu davi
dokle grešna duša za dah mi se drži

Ako pogled njen mi zaboravi lice
neka rujna zora nikada ne sine
pripiši mi Bože sve njene krivice
pa mi dušu prospi na pepelne dine

Gde caruje tuga,gde ne niče trava
gde ni vetar smeli dašak ne donosi
pošalji me Bože putem zaborava
da za njenu ljubav večno duša prosi.

autor
Jovica N. Đorđević
13.08.2025g.

РАЂАЊЕ ЈУТРА – КОЗИЋ САША

Звук рађања јутра . Из дна таме и тишине стварности , буди успавана чула закопана дубоко у души .

Спавам , сморен ,у просторима иза ћошка стварности , спреман да јурим заборављене успомене и истине ове блудне , бљутаве стварности.

Будим се и плачем ,тражим затровану будућност прошлих , а и садашњих живота , отупелих од пића.

Опроштај долази од Бога , ако га пронађем у блату садашњости , пуне тужних тренутака и пропалих догађаја .

Истина пати у лудилу нестварног бола судбине . Сунце опет излази , на западу

ДОБРОТА – Милан Софронић

Доброта нечујно
кроз живот ходи,
рука Светлости
свуда је води,
Слобода Истине
нема цену,
живот је присутан
у овом трену,
јуче и сутра
нису реалност,
овај тренутак
жива је стварност,
мисли у глави
дођу и прођу,
облаке не бирај
за главног вођу.
Доброта јесте
животни дом,
она је небо
у срцу твом.