VRTEŠKA – Ljubodrag Obradović 2007-12-09 00:01:04
ВРТЕШКА
Мислим о људима,
о птицама, о свету.
Мислим о земљи,
о звездама, космосу…
Како су ми данас
жеље мале…
Црв кад размишља,
велике мисли,
главобољу пале…
Мислим из досаде,
да прође време.
Мислим о себи,
шта ми све у животу раде,
о новом сутра,
мислим, ех, сањам ја …
Како сам, некад,
трчао ливадама
и лептире ловио…
Како сам,
да цело село зна,
одлазио пастирицама
и тело љубављу ломио.
Како сам занесен,
у поноћне шетње,
цуре изводио,
свакој похвалио усне, тен,
свакој нудио осмехе и…
и баш сваку,
до лудила доводио.
Сад, више не могу да спавам,
па у поноћ на месечину пођем
и док од мисли боли глава,
кроз живот свој, опет прођем.
Смењују се боје,
минути, дани, ноћи…
Године прoлeте…
А у неспокоје,
и у сусрет самоћи,
од рођења јури дете.
Сад гледам небо
и расејане звезде,
свој пораз видим јасно…
Сад, док мисли,
беспућима језде,
знам, за велика дела,
већ је касно.
Ноћас тех схватих,
да вредни сам мрав,
који се сваки дан прти,
да свој иметак обогати,
а још не зна
да је и сам на листу,
који бескрај врти.
© Љубодраг Обрадовић
