NOĆ U ĐENOVI, 3 – M. Popović

Dugo u noć razgovaram S djevojkom crvene kose Nad našim pokretima osmijesima Riječima grimasama I inim gestikulacijama Smiješi se milijun zvijezda Zori sudbina sljedećih zajedničkih dana Koji kao da se već razlijevaju Na dječakovom licu Dok nas sa slike nepoznatog autora Promatra kao što riječi promatraju čitatelja

 Dugo u noć razgovaram 
 S djevojkom crvene kose
 Nad našim pokretima osmijesima 
 Riječima grimasama 
 I inim gestikulacijama 
 Smiješi se milijun zvijezda
 Zori sudbina sljedećih zajedničkih dana 
 Koji kao da se već razlijevaju 
 Na dječakovom licu 
 Dok nas sa slike nepoznatog autora
 Promatra kao što riječi promatraju čitatelja
 Настави са читањем "NOĆ U ĐENOVI, 3   –   M. Popović"

NOĆ U ĐENOVI, 2 – M. Popović

  Iako smo, govorile su to njene i moje oči, izgledali posve drukčije od naših prvih snova svi su nas ipak prepoznali odjevene u zadovoljstvo spoznajnog

 

Iako smo, govorile su to njene
i moje oči, izgledali posve drukčije
od naših prvih snova
svi su nas ipak prepoznali
odjevene u zadovoljstvo spoznajnog Настави са читањем “NOĆ U ĐENOVI, 2 – M. Popović”

JUTARNJE MAGLE – Slobodan Jevremović

Još uvek nema te jutarnje magle i naših nedosanjanih dodira duše, da željno upoznam nejasne, nagle lepote novih saznanja o tebi na svetlu u mraku i svetlu na suncu, na ivici okvira dolazne istine da svu te znam i ništa te ne znam, pa uvek novu otkrivam, čuvam u našem kutku, samo za nas. A … Настави са читањем “JUTARNJE MAGLE – Slobodan Jevremović”

Još uvek nema te jutarnje magle
i naših nedosanjanih dodira duše,
da željno upoznam nejasne, nagle
lepote novih saznanja o tebi
na svetlu u mraku i svetlu na suncu,
na ivici okvira dolazne istine
da svu te znam i ništa te ne znam,
pa uvek novu otkrivam, čuvam
u našem kutku, samo za nas.

A gde su sada jutarnje magle
poleglih vlati od rosne trave
i mirisnog jutra od nekog sutra,
gde sadašnjost jesu sakrili lovci
goneći srnu najumilnog oka
što ovamo beži, preciznog skoka,
da srećni mir nadje i samo da ovde
sklupčana meni na ramenu spava?

Još nema one jutarnje magle,
ali, najmila moja,
sa nama
biće…

(Bgd, 04.sept.2017)

UVERTIRA ZA DVE VARKE – Nena Miljanović

Septembar mi je (na izmaku) I vreme poslednjih meteorskih kiša Neću da verujem Da su ti kratki bljesci svetlosti Samo sitno kosmičko kamenje što dogoreva A ne iz ruku Boga bačene zvezde Sujeverno Ubeđujem sebe da su to nebeske poruke Još ima nade I želja Prateći stihom jesenju padalicu Poželela sam ljubav I ispunio si … Настави са читањем “UVERTIRA ZA DVE VARKE – Nena Miljanović”

Septembar mi je (na izmaku)
I vreme poslednjih meteorskih kiša
Neću da verujem
Da su ti kratki bljesci svetlosti
Samo sitno kosmičko kamenje što dogoreva
A ne iz ruku Boga bačene zvezde
Sujeverno
Ubeđujem sebe da su to nebeske poruke
Još ima nade
I želja
Prateći stihom jesenju padalicu
Poželela sam ljubav
I ispunio si mi se
Ti o kom pevam
Stvaran ili izmišljen
Nevažno je sada na kraju
Kad ostareli snovi prelaze u poeziju
I ja iz raskošnog i rodnog leta života
U jalovu i golu zimu žene
Potamnela
Ne smem da ne verujem u varku oka
O postojanju davno ugašenih zvezda
Čija putujuća svetlost je opsena samo
Smrtna
Ne smem da sumnjam u misao o Bogu
Jer samo tako mogu da pogledam u bezdan neba
I u dubine same i puste sebe
A da ne poludim pred ponorom praznine
Čuješ li me Bože
Mojim neumornim pesmama o ljubavi
Ne možete više ništa ni kad me ostavljate
Ni Ti ako te ima
Ni on ako ga je bilo
Ni život
Koji ostavljam
Umorna

ЗАЉУБИ СЕ У РЕКУ…..Миладиновић Сандра Мајра

ЗАЉУБИ СЕ У РЕКУ Заљуби се у реку, и заволећеш је, док грли и љуби те, крајњом искреношћу, и када ниси крај ње, чиниће се грешком, где год да се неђеш, с’тугом или смешком! Предај јој се смело, ко у пламен скочи, нек се њени дамари, стопе са твојима, док прича и шапће, сва чула … Настави са читањем “ЗАЉУБИ СЕ У РЕКУ…..Миладиновић Сандра Мајра”

ЗАЉУБИ СЕ У РЕКУ

Заљуби се у реку,
и заволећеш је,
док грли и љуби те,
крајњом искреношћу,
и када ниси крај ње,
чиниће се грешком,
где год да се неђеш,
с’тугом или смешком!

Предај јој се смело,
ко у пламен скочи,
нек се њени дамари,
стопе са твојима,
док прича и шапће,
сва чула пробуди,
у тренутку уживај
њеним дворовима!

И нек те заведе,
једна ко ни једна,
сакриј се у њеним,
топлим врбацима,
жубор срца њеног,
нека те подсети,
како си жудео,
њеним брзацима!

И подај јој име,
чак и да га има,
нек ново добије,
да нотама штима,
нека буде бисер,
да јој недра краси,
па јој лице сија
и на небесима!

Ја сам мојој реци,
међу белуцима,
на дну њеном самом,
обећала давно,
да ћу је прозвати,
у тим тренуцима,
свакаквим именом,
али све потајно!

Заљуби се у реку,
и заволећеш је,
док грли и љуби те,
крајњом искреношћу…
Причао ми једном
човек топлог срца
да му због Мораве,
и далеко куца!

Миладиновић Сандра Мајра

БАЛЕРИНА – Љубодраг Обрадовић

  БАЛЕРИНА Експлозија си бола и боја На платну одсјај среће Никад нећеш бити моја а живот ми покрећеш Позорница твој је свемир Блаженства маштом језде Док у снове уносиш немир И у срцу палиш све звезде Лете идеје сликама у низу Свест обманама палаца Тако си далеко а тако близу Само сан те у … Настави са читањем “БАЛЕРИНА – Љубодраг Обрадовић”

 

БАЛЕРИНА

Експлозија си бола и боја
На платну одсјај среће
Никад нећеш бити моја
а живот ми покрећеш

Позорница твој је свемир
Блаженства маштом језде
Док у снове уносиш немир
И у срцу палиш све звезде

Лете идеје сликама у низу
Свест обманама палаца
Тако си далеко а тако близу
Само сан те у јаву не добаца

Многе очи тајно прате
Игру којом смисао сејеш
И срећан је свако ко зна те
Спокојну док се смејеш

Ти осмех и снове крадеш
Док летиш ивицом дуге
Покрет ти је за насладе
За сањаре и бреме туге

Кад сликар дилеме има
Слику преслика новом
Песник ни канонадом рима
Немир не замени спокојом

А ти немој снове да кријеш
Играј своју игру до краја
На груди кога привијеш
Ето и њему експлозије сјаја

© Љубодраг Обрадовић

 

Настави са читањем “БАЛЕРИНА – Љубодраг Обрадовић”

ПРОЛАЗЕ – Драгојло Јовић

ПРОЛАЗЕ Пролазе године немо и тихо, Суморне мисли боје их у сиво, Клизимо лагано к ушћу неке реке, А до јуче сневасмо, снове друге неке. Седимо у парку младости дана, Погледима само разменимо жеље, На лицу нам боре, очи би да лажу, Па није нам ништа, хтеле би да кажу. И док лишће жуто на … Настави са читањем “ПРОЛАЗЕ – Драгојло Јовић”

ПРОЛАЗЕ

Пролазе године немо и тихо,
Суморне мисли боје их у сиво,
Клизимо лагано к ушћу неке реке,
А до јуче сневасмо, снове друге неке.

Седимо у парку младости дана,
Погледима само разменимо жеље,
На лицу нам боре, очи би да лажу,
Па није нам ништа, хтеле би да кажу.

И док лишће жуто на косу ти пада,
А Месеца зраци осветле ти лице,
Старачка ми рука твоју руку тражи,
Твога ока поглед сад ми је најдражи.

Не причамо ништа, свако у свом свету,
Ти на морском жалу успомене тражиш,
По прошлости летиш ко пчела ка цвету,
Све је на тренутак у тридесетом лету.

А ја гледам твоје оседеле косе,
Пред очима скакућу твоје ноге босе,
Кад си ми ко Срна у наручје пала,
Волела ме тихо и све си ми дала.

И док Месец шара по лицима нашим,
Слушам како дишеш на рамену моме,
Тад свевишњег молим у ноћ сјајну касну,
Да звезде нам живота скоро не угасну.

© Драгојло Јовић

 

ANONIMNA – Nena Miljanović

  S lakim podsmehom Što to malo raštrkanog rastinja zovem šumom I to malo mojih stihova poezijom Govorio si mi o uzbudljivoj raskoši Amazonije I recitovao pesnikinje poznatije od mene Poznate po sablažnjivosti stiha Ah kako sam bila žalosna zbog moga malog drveća Tako prostog i dobrog prema meni Kad štedre senke prospe Po ispisanim … Настави са читањем “ANONIMNA – Nena Miljanović”

 
S lakim podsmehom
Što to malo raštrkanog rastinja zovem šumom
I to malo mojih stihova poezijom
Govorio si mi o uzbudljivoj raskoši Amazonije
I recitovao pesnikinje poznatije od mene
Poznate po sablažnjivosti stiha
Ah kako sam bila žalosna zbog moga malog drveća
Tako prostog i dobrog prema meni
Kad štedre senke prospe
Po ispisanim listovima u mojim prsima
I kroz gusto granje moje poetske uzdržanosti
Povremeno se probije ushićeno sunce
I bljesne ponekom sjajnom rečju
U mojim skromnim stihovima
O tebi i poznoj ljubavi
 
Rastužena
Nisam te više pozivala na moja duhovna hodoljublja
Među crveno vresje i zlatno jesenje lišće
U tom smešnom malom šumarku duše
Postiđena
Nisam ti više govorila moje stihove o tebi
Iz straha da te jednostavnošću ne uvrede
Te moje neupadljive pesme
Anonimne kao i ja sa tobom
Daleko od zamršenih šikara tvoje tajne strasti
Prema izvikanim poetesama i vrućim rečima
U kojima se zagubila ljubav
I gde si me izgubio
 

HODNIK NAŠIH SUDBINA – Slobodan Jevremović

Veoma bih voleo da opet se vratim u onaj hodnik još uvek kod tebe pa kao tada u davno vreme pre tvoga “ne” ja drugo pokušam, da te ne čujem već daleko odvedem, da prestignem boli, da sudbinu sprečim, tad sutrašnjost sklonim, tebe izlečim od budućih dana preteških slika, nesrećnih stvari nestvarnog lika, mila moja. … Настави са читањем “HODNIK NAŠIH SUDBINA – Slobodan Jevremović”

Veoma bih voleo da opet se vratim
u onaj hodnik još uvek kod tebe
pa kao tada u davno vreme
pre tvoga “ne” ja drugo pokušam,
da te ne čujem već daleko odvedem,
da prestignem boli, da sudbinu sprečim,
tad sutrašnjost sklonim, tebe izlečim
od budućih dana preteških slika,
nesrećnih stvari nestvarnog lika,
mila moja.

U hodniku tvome sudbina naših
i dalje živiš daleko od mene,
a ja se često tog hola setim,
da sutra mogu, ja bih da sletim
tamo na oltar sudbine naše,
sada bar uklonim sumnje što plaše
za ljubav danas, za naše sutra,
mila moja.

(Bgd, 30.avg.2017)

SKICE ŽIVOTA – Slobodan Jevremović

U tebi su sve slike moje mladosti, najlepša čežnjo života moga, a oči tvoje, biseri plave radosti pogledom prenose sve dodire duše, i vidim onda skice života tvoga, sve boli, nade, lutanja, traženja, susrete tvoje, sve moje i naše, na neznanim mestima poznatih želja, naš hol života i ulice snene, pod svetlošću sunca, kristalima snega, … Настави са читањем “SKICE ŽIVOTA – Slobodan Jevremović”

U tebi su sve slike moje mladosti,
najlepša čežnjo života moga,
a oči tvoje, biseri plave radosti
pogledom prenose sve dodire duše,
i vidim onda skice života tvoga,
sve boli, nade, lutanja, traženja,
susrete tvoje, sve moje i naše,
na neznanim mestima poznatih želja,
naš hol života i ulice snene,
pod svetlošću sunca, kristalima snega,
po vetru što miluje i grli te jako,
sećaš se mila, hodali smo onda polako
i išli neznanim putem do znanoga danas.

U tebi su sve slike moje mladosti
i zato te gledam na bliskoj daljini,
ja ponovo hoću sve naše radosti
od onda, od posle, i juče i danas,
te slike u tebi da ponovo gledam
i dušu ti ljubim, polako, nežno,
i ćutim toplinu uzdaha, sneno,
onih predivnih poznatih noći,
mila moja.

(Bgd, 28. avg.2017)