www.poezija.rs

Nisam te se nagledao
pa iako predivnu tebe dosta poznam
još uvek nisam, još uvek ne znam,
koliko je veliki tvoj zagrljaj duše,
nemerljive vesele tvoje te reči,
k’o ruža iz bašte što večno miriše
tako sad tonove odjeka slušam
i ovu tišinu slatko naruše
glasni dodiri tihih pogleda,
onih što traže odavno tebe,
mila moja.

Nisam te se nagledao,
niti sam te naljubio,
nisam te se navoleo,
niti sam te naspavao,
nisam ni onda, nisam ni sada,
nisam ni sutra, i nikad neću,
a hoću ja tebe, mila moja,
i uvek nova,
to glasno šapćem
da znaš.

I posle juče, danas il’ sutra,
čekaću opet vidjenje naše
i neka jesen, i neka zima,
neka tog vremena kol’ko ga ima,
ne vidim ništa, ne čujem ništa,
samo te dovoljno gledao nisam,
a jesam,
to znam…

(Bgd, 19. sept. 2017)

Sve one noći pretvorili smo u dane
da dobro vidimo protekle snove
one snivane naše mladosti
što donose svetlo ovoj srećnoj radosti
u okvirima skinute davnine sećanja
kada znam da ne znam osećaje svoje
iskazati nekako na dodiru duše,
sa tobom najlepše, sa tobom najdivne,
mila moja.

I pogledaj sada, opet je ovde
onaj tvoj dečak nemirnih želja,
čovek il’ dete, ni važno nije,
pa gledaj samo, ništa ne krije
noć ova od dana što svetli sada
da vidiš te divne dodire duše
one što loša sećanja ruše,
noći protekle, one protekle,
u onoj snivanoj, najdivnoj našoj,
ti znaš.

Koračam sada ka tebi dalekoj
i stići ću nekad meni željenoj
samo da kažem, kao odavno,
tebi jedinoj, tebi voljenoj:
– Otvori pesmu svoga srca
i pogledaj unaokolo,
kako je srećan i lep
ovaj dan.

(Bgd, 18. sept. 2017)