Добродошли!
A ja onda, stazama našim odavnim šetam i mislim o tebi voljena moja, vetar k’o dodire tebe osećam, mirišem naše obale reke, puno te čekam, daljine skidam, prepravljam snove u najjaču stvarnost pa onda te šetam i zajedno sa mnom mi skidamo mesec, mi živimo reke, mirisne doline su ponovo naše, i ne snivam više, … Настави са читањем “A JA ONDA -2 – Slobodan Jevremović”
A ja onda,
stazama našim odavnim šetam
i mislim o tebi voljena moja,
vetar k’o dodire tebe osećam,
mirišem naše obale reke,
puno te čekam, daljine skidam,
prepravljam snove u najjaču stvarnost
pa onda te šetam i zajedno sa mnom
mi skidamo mesec, mi živimo reke,
mirisne doline su ponovo naše,
i ne snivam više, ovde si stalno,
daleka nisi, stvarna odavno,
a ja onda, za tebe mila,
ljubavi moja,
čarobnice moja,
a ja onda,
to znam…
(Bgd, 27. avg.2017)
Sa mnom je ona, u duši mi spava, i budna sanja mirise cvetne, najmila moja uz časove sretne voli me uvek, voli me jako, i sve mi šapće i priča polako svu našu prošlost, sve snove naše, lepote iskrene i dodire duše ona to jedina, ona zna samo… Sa mnom je ona, bliska daleka, i … Настави са читањем “SA MNOM JE ONA – Slobodan Jevremović”
Sa mnom je ona, u duši mi spava,
i budna sanja mirise cvetne,
najmila moja uz časove sretne
voli me uvek, voli me jako,
i sve mi šapće i priča polako
svu našu prošlost, sve snove naše,
lepote iskrene i dodire duše
ona to jedina, ona zna samo…
Sa mnom je ona, bliska daleka,
i neka bude uvek uz mene
ljubav mi najveća i radost velika
i odmor umora večitih snova,
sa mnom je ona, mila moja.
(Bgd, 27.avg.2017)
Ponovo hoću sa njom da delim svod zvezdanog neba i jutarnje rose, da snove snivamo jedino naše, da samo nju volim i srcem celim prenosim iskrene dodire duše, nju hoću da gledam kad spava i sanja na ramenu mome najdraže snove i istinu samo da osećam tamo bez teških reči, bez pritiska sveta, samoćom samo … Настави са читањем “PONOVO HOĆU – Slobodan Jevremović”
Ponovo hoću sa njom da delim
svod zvezdanog neba i jutarnje rose,
da snove snivamo jedino naše,
da samo nju volim i srcem celim
prenosim iskrene dodire duše,
nju hoću da gledam kad spava i sanja
na ramenu mome najdraže snove
i istinu samo da osećam tamo
bez teških reči, bez pritiska sveta,
samoćom samo lepote da znamo,
ponovo hoću sa njom ja tamo.
Dani pred nama doneće opet
i nju i voljene šapate sreće,
donesi me onda, pohitaj me tamo,
blizinu nam pruži i one lepote,
tu najlepšu sonatu melodije duše,
moj kod nje živote…
(Bgd, 26.avg.2017)
Hvala za ljubav tvoju i čarobne reči sreće, za dodire tvoje lepote, sve titraje što proći neće. Na javi te snivam stalno, dragost što poznam odavno, i najlepše treptaje duša, pa moram ponovit sada daljine prepreke nisu da opet nas tamo donesu u naručja svoda zvezda tamo gde sreća nas gleda, mila ljubavi moja. (Bgd, … Настави са читањем “HVALA TI – Slobodan Jevremović”
Hvala za ljubav tvoju
i čarobne reči sreće,
za dodire tvoje lepote,
sve titraje što proći neće.
Na javi te snivam stalno,
dragost što poznam odavno,
i najlepše treptaje duša,
pa moram ponovit sada
daljine prepreke nisu
da opet nas tamo donesu
u naručja svoda zvezda
tamo gde sreća nas gleda,
mila ljubavi moja.
(Bgd, 24.avg.2017)
Novi su putevi starih nam staza mi idemo opet a duše nam iste, nova je ljubav ljubavi stare, daleki snovi bliski su sada i mi smo isti iz bliske daljine, ovde te gledam iz mile blizine, kraj mene spavaš, lepotu sanjaš, te dodire duše na ramenu mome, pa misliti neću, ni slutiti neću, da ovde … Настави са читањем “NOVI PUTEVI – Slobodan Jevremović”
Novi su putevi starih nam staza
mi idemo opet a duše nam iste,
nova je ljubav ljubavi stare,
daleki snovi bliski su sada
i mi smo isti iz bliske daljine,
ovde te gledam iz mile blizine,
kraj mene spavaš, lepotu sanjaš,
te dodire duše na ramenu mome,
pa misliti neću, ni slutiti neću,
da ovde te vidim, da ovde jesi,
da stvarno mila sad ovde jesi,
a nisi.
(Bgd, 24.avg.2017)
СУЛУДИ КОРАЦИ Где нема љубави нема ни среће, ни једног даха што души годи, срце у ритму постаје ређе, патња га гуши и небо боли… Где нема љубави нема ни ветра, и сумња прашине прекрива наду, потоци вијугави пресушују, линије дланова судбину краду… Где нема љубави нема ни песме, нити изданка за младе гране, куд … Настави са читањем “СУЛУДИ КОРАЦИ….Миладиновић Сандра Мајра”
СУЛУДИ КОРАЦИ
Где нема љубави нема ни среће,
ни једног даха што души годи,
срце у ритму постаје ређе,
патња га гуши и небо боли…
Где нема љубави нема ни ветра,
и сумња прашине прекрива наду,
потоци вијугави пресушују,
линије дланова судбину краду…
Где нема љубави нема ни песме,
нити изданка за младе гране,
куд ли ће птице гнезда да свију,
и зраци Суца кад јутро сване?
Где нема љубави престаје видик,
безличност опија боје и облике,
ни суза више боли не пристаје,
сулудо улица тек броји кораке!
Миладиновић Сандра Мајра
….srce čeka…. Ne gledaj moje crne oči, zaplakaćeš, one samo tugu vide, tugovaćeš…. Ne traži moje vitke prste, zažalićeš, oni samo jedno žele, uplesti te…. Ne želi usne moje sočne, ožednićeš, one samo jednu ljube, presušićeš…. Ne prati moje stope duge, prećiće te, one samo sebe prate, zalutaćeš…. Upij tugu mojih očiju, zaplovićeš, raspleti klupko … Настави са читањем “….srce čeka….”
….srce čeka….
Ne gledaj moje crne oči,
zaplakaćeš,
one samo tugu vide,
tugovaćeš….
Ne traži moje vitke prste,
zažalićeš,
oni samo jedno žele,
uplesti te….
Ne želi usne moje sočne,
ožednićeš,
one samo jednu ljube,
presušićeš….
Ne prati moje stope duge,
prećiće te,
one samo sebe prate,
zalutaćeš….
Upij tugu mojih očiju,
zaplovićeš,
raspleti klupko prstiju,
poletićeš,
iznova ljubi usne sočne,
procvjetaćeš,
sustigni stope daleke,
zasijaćeš….
u resko aprilsko jutro kad satovi žure i kratak je dan nestrpljivoj da mi je mladom ti mlada žena biti sa stomakom do zuba ludoj od ljubavi da mi je ispraćati te na posao kao na dalek put i dramatično i dugo se opraštati na vratima stana ljubomorna na prolaznice koje ćeš sresti lepe i … Настави са читањем “CANTABILE PATETICO – Nena Miljanović”
u resko aprilsko jutro
kad satovi žure i kratak je dan
nestrpljivoj
da mi je mladom ti mlada žena biti
sa stomakom do zuba
ludoj od ljubavi
da mi je ispraćati te na posao kao na dalek put
i dramatično i dugo se opraštati na vratima stana
ljubomorna na prolaznice koje ćeš sresti
lepe i bez stomaka
da mi je kleti ih u sebi
i tražiti od tebe zakletve
da nisu
da jesam…
u mlako septembarsko veče
kad se razvuku duge senke i vreme
i sunčev kotur rumen dotakne protekle reke rub
pred zalazak i modru noć
mudroj od ljubavi
da mi je sedom seda ti žena biti
i s detetom našeg deteta u krilu posedeti
na pragu doma
smirenoj
da mi je krišku lubenice s tobom pojesti
pred počinak na jastuku tvojih prsiju
pred san
bez buđenja…
da mi je još jedan život
ovako praznoj
da mi da što ovaj nije
i da mi je još jedna smrt
tako ispunjenoj
da mi ima šta uzeti
МОЛБА ЗА РУЖУ Како без слободе, без светллости и наде, пресушиће сокови, застаће дамари, и полако али сигурно почеће ружа да вене.. Тај свилени плашт више нико неће гледати, и сметаће им више њено трње, и пустош која полако постаје њен пратилац, а заборав ће падати, на све њене године, њене зелене очи, извајане стабљике, … Настави са читањем “МОЛБА ЗА РУЖУ….Миладиновић Сандра Мајра”
МОЛБА ЗА РУЖУ
Како без слободе,
без светллости и наде,
пресушиће сокови,
застаће дамари,
и полако али сигурно
почеће ружа да вене..
Тај свилени плашт
више нико неће гледати,
и сметаће им више њено трње,
и пустош која полако
постаје њен пратилац,
а заборав ће падати,
на све њене године,
њене зелене очи,
извајане стабљике,
њене мирисне ноте,
њен животни занос,
опчињеност небом,
радост коју је пружала,
осмехе које је измамљивала,
пољупце које је чувала…
грумен земље коју је је грлила..
Како без слободе
без светлости и наде,
пресушиће сокови,
застаће дамари,
и полако али сигурно,
почеће ружа да вене..
Смилујте се смеле и
безобзирне руке, одсутне душе
што јој кидате нит и
забрањујете да дрхти
пред налетима кишних капи
и сунчаних валова!
О, смилујте се Ви који и
Не знате да у ВАМА још има
љубави и милости, људскости!
Смилујте се!
Миладиновић Сандра Мајра
. Pognuta teretom… Uhranjenih uspomena Natovarenih i iznad tjemena… Tisti dušu prošlost prozivljena. . Hoda dalje… posrće… Zastajkuje…um sjete provjerava… Množi bivša razmišljanja… Mora se i da spava. . Poneka sitnica oživljava… Ne, nikog nije zaboravila. Tamom je njena sjenka ispraćena… Kiša je I kamen zdrobila.
.
Pognuta teretom…
Uhranjenih uspomena
Natovarenih i iznad tjemena…
Tisti dušu prošlost prozivljena.
.
Hoda dalje… posrće…
Zastajkuje…um sjete provjerava…
Množi bivša razmišljanja…
Mora se i da spava.
.
Poneka sitnica oživljava…
Ne, nikog nije zaboravila.
Tamom je njena sjenka ispraćena…
Kiša je I kamen zdrobila.