JUTARNJE MAGLE – Slobodan Jevremović

Još uvek nema te jutarnje magle
i naših nedosanjanih dodira duše,
da željno upoznam nejasne, nagle
lepote novih saznanja o tebi
na svetlu u mraku i svetlu na suncu,
na ivici okvira dolazne istine
da svu te znam i ništa te ne znam,
pa uvek novu otkrivam, čuvam
u našem kutku, samo za nas.

A gde su sada jutarnje magle
poleglih vlati od rosne trave
i mirisnog jutra od nekog sutra,
gde sadašnjost jesu sakrili lovci
goneći srnu najumilnog oka
što ovamo beži, preciznog skoka,
da srećni mir nadje i samo da ovde
sklupčana meni na ramenu spava?

Još nema one jutarnje magle,
ali, najmila moja,
sa nama
biće…