KOLIKO KOŠTA TIŠINA -Ljiljana Tamburić

KOLIKO KOŠTA TIŠINA

Neki su ljudi mudri, ništa im zemno ne treba;
U postu život žive, duševni našli su smiraj
Njihov je vidik širok, širi od samoga neba
Kožu im odrati možeš al’ im u misli ne diraj.

Što nisam kao oni da molim rukama praznim
Da nemam ljudskih briga većih od belih dina
Da mogu sama sebe najlepšom kaznom da kaznim
I odlučim da saznam, koliko košta tišina.

Dala bih sve što imam, prodala snove za dinar
Kada bih mogla mirom da se od sveta ogradim
Da se osamim negde k’o ostareli mlinar
Il’ na goleti pustoj mladice bora da sadim.

Dešava mi se često da me obuzme nemir
Kad me zaslepi sjajem zvezdana zlatna prašina
Pa i da prodam boje koje prosipa svemir
Ne bih mogla da platim koliko košta tišina.

Kad se čoveku čini da njime vlada gorčina
Od prijatelja lažnih i nemoralnih dela
Kad se u prepunoj kući oseća teška praznina
Pored svega što imaš nisi osoba cela.

…E tada čoveku zdravom, razum otvori oči
Prevagne u njemu ona suštinska ljudska bistrina
I to saznanje da će smirenje onda doći
Kad sebe samog pita: Koliko košta tišina?

A ja ću dati svo blago što mogu videti oči
Sve osmehe i suze, nasleđe iz davnina
I sećanja što žive pod svodovima noći
Samo da isplatim spokoj koji plete tišina.

Ljiljana Tamburić

ДЕСЕТ ГОДИНА – КОЗИЋ САША

Десет година је како нисам крочио на улице мога насеља, мојих Белих вода.

У ноздрвама својим нисам осетио мирис пролећа.

Не могу да идем.

Пре подне, са терасе, гледам децу како их воде у обданиште. После подне , залазак сунца.

Тужан сам.

Свако јутро, уз кафу коју сам скувам, на тераси је пијем уз звуке старог џеза. Обожавам га. Дивљи, стари џез.

Можда сам и ја волео бити дивљи, зато и волим џез.

Понекад, уз залазак сунца, задремам. Опije ме сунце па сањам како трчим улицама мојих Белих вода

Старо вино помирења – Нина Симић

СТАРО ВИНО ПОМИРЕЊА

Иста кафана
Исти сто у углу
Конобаре, имаш ли исто вино
Оно од пре двадесет година?

Шта,не сећаш нас се?
Ниси нас познао?
Па били смо млађи
Ал треба нам старо вино.

Старе песме нам свирај свирачу
Конобаре седи с нама
Сипај то вино помирења
Помогни нам док разговор крене…

Кад не знамо шта да кажемо
Макар се ухватимо чаше
Гледамо се у очи преко вина
Живели за старе дане!

Наздравимо светом Трифуну
Давној берби 2005.
И једном старом винограду
Из ког се пружа поглед на Жупу

Кад се загрејемо,кад нас ухвати
Онда се ти тихо изгуби
Срешће нам се руке и
Дискретан кључ у твојој руци.

И соба је исти број
Исти поглед на језеро
Само време не може да се надокнади
Донеси нам још вина конобару!

Помогни нам да вратимо бар на трен
Изгубљене године
Време прошло нека ноћас
Бар на кратко буде садашње.

Она се пита да ли му се и сад допада
Колико су јој године нарушиле лепоту
Њега брине мушка снага
Није више млад каквог га она памти.

Болеће можда после још више
али љубав стара тражи ово
Имају право и изгубљени
Некад да се нађу.

(C) Нина Симић

Нерод – Нина Симић

НЕРОД- Нина Симић

 

Ти ниси знао за род

За заједничке претке

Славе и сахране

Ни за гробове где су се

Кости мојих и твојих

Измешале

За слике са нашим

Бабама и дедама

За успомене,

Аманете и заклетве

За крв која није вода

За обзире и сећања

Све што није могло

У руку да ти стане

Ни у џеп да се стави

Ни у катастар да се упише

Није те интресовало

Само злато и паре

Земља и куће.

Шеташ се сам у три куће

А има их и још

Где не стигнеш врата

Да отвориш

Пара имаш за два живота

Пропутовао си свет

И на губитнике

Не окрећеш главу:

Шта ће сиротињи имање

Кад нема од чега да га одржава?

И тек од скоро

После осандесете

Осећаш као да те неко гледа

Не знаш ко ни где је

Али осећаш као да броји

Све твоје добитке

Стечене и отете

Броји и кога си оштетио

Чега имаш и превише

И као да се смешка

И чека те, чека

А не показује се.

СЛАТКА БОЛ – Саша Козић


Саша Козић, Београд

СЛАТКА БОЛ

Љубав се пришуња и прикраде.
Дође, уради своје
и прође.

Иза себе оставља пустош,
тугу, очај,
неку сету.

Болест је она права.
Лечи се најчешће вином,
кафаном,
наравно, виолином.
Настави са читањем “СЛАТКА БОЛ – Саша Козић”

IN VINO VERITAS – Славица Максић


Славица Максић, Београд

IN VINO VERITAS

Не знам ништа о томе
Како је грожђе завршило у вину
Али хвала од срца некоме
За прилику да тражимо истину

Вино крепи, вино блажи
Некад тужи, некад слади
Тај поред тебе све ти дражи
А сви около само млади
Настави са читањем “IN VINO VERITAS – Славица Максић”

КРАЈ ПОЧЕТКА – КОЗИЋ САША

Све око мене представља само један уздах живота, створен да трпи све његове хирове. Где свитање представља почетак, а сумрак свршетак , или почетак краја који траје вековима.

Почетак, ма колико био леп, као и сам живот, ипак доведе онај тренутак. Тренутак истине који се чека.

Чији се кораци ослушкују, чији се бат ципела чује из далека. Праве се да га не чују, да га не виде.

Кажу: то је крај почетка. Умиреш да би се родио ко је то и када измислио , не зна се.

Нико се оданде још није вратио да нам каже истину. Људи верују. Макар морали  да умру да би живели.

R A N A

Gde te draga noćas vode preko vode
u haljini beloj pod velom u tamu
što ti mladu dušu drugome odvode
kad još našu nisi prebolela ranu

Šta ti duša sluti dok muzika ćuti
dok ti cvetak beli na haljini kače
da li ti neverstvo nežnu dušu ljuti
il’ ti mlado srce od jarosti plače

Da l’ se setiš mene kad povorka krene
pa ti na tren srce mlado zatreperi
da li ti i nada tad poslednja svene
pa iz oka teku majušni biseseri

Ako te zaboli dok te drugi voli
nek ti duša krene tamo gde sam bio
staviću na ranu bolni grumen soli
jer sam zbog te rane svoju mladost pio.

autor
Jovica N Ðorđeviċ
03.01.2026g.

“ЉУБАВ И ВИНО 2026. – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА”

FEJSBUK slike

Поетско – музички програм у част љубави и вина одржан је 19.2.2026. године у 17.30 часова у Белој сали КЦК у Крушевцу. На програму смо уручили награде добитницима и чули поезију песника који су послали своју поезију на конкурс и који су дошли на програм. Преслушајте цео аудио програм који је снимио Марко Вишњић КЦК а измиксовао Љубодраг Обрадовић – уредник сајта www.poezija.rs

На почетку програма су се преставили песници чланови жирија: Љиљана Тамбурић, песник – члан; Милосав Ђукић Ђука, председник, песник  – председник удружења; Латинка Ђорђевић, песник-члан – њену песму је изговорила Даница Рајковић; и Драгојло Јовић, песник – члан; и Љубодраг Обрадовић, песник – члан – уредник сајта.


1 део манифестације Љубав и Вино 2026-ПоезијаСРБ – obrada Živojin Manojlović


2 део манифестације Љубав и Вино 2026-ПоезијаСРБ – snimio i obradio Ljubodrag Obradović

После тога уручили смо дипломе добитницима награда:

Средње школе и Студенти – Награде су освојили:

  1. место: Бојана Петковић из Лапова за песму ЧАША КОЈА ОСТАЈЕ ПУНА;
  2. место деле: Ивона Бојовић из Београда за песму ЗАХВАЛНА НА ТЕБИ и Малик Дацић из Сјенице за песму ЗБОГОМ ДРАГА”;
  3. место Кристина  Милошевић из Прокупља за песму ЉУБАВ И ВИНО.

Присутна је била и изговорила своју песму победница конкурса Бојана Петковић из Лапова, а песме другопласираних младих песника Ивоне Бојовић из Београда и Малика Дацића из Сјеници изговорили су: Љиљана Тамбурић и Драгојло Јовић.

Одрасли песници

  1. место равноправно деле: Данијела Јевремовић из Крушевца за песму ТИ И ЈА и Слободан Милојевић из Крушевца за песму ОДЛОМЉЕНА;
  2. место равноправно деле Магда Ђорђевић из Кнића за песму УМЕСТО ЗДРАВИЦЕ ЗА ТВОЈУ ДУШУ и Рамила Миљковић из Пољака – Цириха за песму ВИНОГРАД ЗА ДВОЈЕ;
  3. Љубиша Живојиновић из Головода за песму ОДА ВИНУ И ЉУБАВИ.

У категорији одрасли били су присутни сви награђени песници који су прочитали своје песме и примили дипломе.

СЛИКАРСТВО

За област сликарства одлуку је донео Живорад Миламовић Макy, академски сликар и оснивач Манифестације.

Сликари:

1. место освојила је Слађана Бундало за слику ПРОСУЛО СЕ ВИНО;
2. место освојила је Љиљана Тамбурић за слику ГРОЖЂЕ И ВИНО и
3. место освојила је Љиљана Милошевић са слику СНОВИЂЕЊЕ.

Присутни су биле: Слађана Бундало и Љиљана Тамбурић и добиле су дипломе.

Похвалу ПоезијаСРБ за квалитет поезије добили су:

1. Нада Милосављевић из Крушевца;
2. Радован Синђелић из Шапца;
3. Зоран Старчевић из Ужица;
4. Славица Јовановић из Шапца;
5. Kатарина Голубовић из Пригревице;
6. Првослав Пендић Пенда из Крушевца;
7. Снежана Поповић из Крушевца;
8. Живојин Манојловић из Крушевца;
9. Сара Вукосављевић из Београда;
10. Константин Томичевић из Крушевца;
11. Ања Костић из Београда;
12. Урош Аћимовић из Пожеге;
13. Снежана Петровић из Цириха;
14. Слађана Бундало из Крушевца;
15. Ненад Карић из Лазаревца;
16. Сандра Јовановић из Крушевца;
17. Нина Симић из Крушевца;
18. Бранко Ћировић Ћиро из Ћићевца
19. Мирослав Кркић из Ћићевца
20. Јована Живковић из Вишњићева код Шида.

Присутни су били: Нада Милосављевић из Крушевца; Првослав Пендић Пенда из Крушевца; Живојин Манојловић из Крушевца Слађана Бундало из рушевца; Сандра Јовановић из Крушевца, Бранко Ћировић Ћиро из Ћићевца и  Мирослав Кркић из Ћићевца… Они су говорили своју поезију и примили похвале ПоезијаСРБ.

Поезију су говорили и Мирјана Јовановић, Ђорђе Јоковић Мирочки, Милан Ћурчија из Шида и Лалић Јованка. Програму су присуствовали и Нина Симић, Олга Раденковић, Даница Рајковић, Живота Трифуновић, Милан Марковић Лака, Боривоје Видојковић и други… али нису говорили своју поезију.

Песницима и сликарима који нису били присутни дипломе и награде ћемо послати на мејл у дигиталној форми, а онима из Крушевца на неком од наредних сусретања.

Затим су говорили наши гости из Ћуприје и Кнића: Моравка Младеновић, Звездана Милосављевић, Снежана Миладиновић и Живорад Милетић из Ћуприје и Данијела Максовић Гунцати из Кнића.

Програм су осмислили и водили Љубодраг Обрадовић, Љиљана Тамбурић и Милосав Ђукић Ђука, а у музичком делу програма наступили су Магдалена Ђукић, Иван Ђукић, Ђука, Бранко Симић, Александар Гашић Гале, Милосав Ђукић Ђука и Мирослав Маринковић Којица.  Видео прилог су припремили Живојин Манојловић и Љубодраг Обрадовић, а аудио прилог снимио је Марко Вишњић КЦК, а обрадио и поставио Љубодраг Обрадовић.

РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА “ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА 2026.”

Настави са читањем ““ЉУБАВ И ВИНО 2026. – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА””