САН – Љубодраг Обрадовић


Љубодраг Обрадовић

САН…

Ишао сам на Мораву,
одсјај тражио у поноћ…
Мислио, постаћу талас,
обићи ћу мора и свет.

Стајао сам дуго на обали,
плашиле ме ноћне птице,
ветар је певао своје песме,
које разуму мудри и време,
ветар је лутао светом.

Испод мојих ногу
текла је вода,
промицале су рибе
и ситни песак.
Поред мене стварност
се смејала,
у телу мук и надање,
у машти сан.

Сан о Морави,
Морави која пева…
Сан о обали,
обали која крије
моје тајне, моју љубав,
сан о срећи,
срећи која ме напустила,
сан о…

Идем и сад на Мораву.
Одсјај задњи је догорео.
Постао сам талас равнодушности,
не лутам ни по идеалима.

Стојим и сад на обали дуго.
Не плаше ме ни сове,
ни било шта друго,
чак ни ветар
фијуцима својим.
И гледам ту воду,
слушам то
стругање таласа,
који односе мој сан,
сан о…

Настави са читањем “САН – Љубодраг Обрадовић”

САН – Драгиша Павловић Расински


Драгиша Павловић Расински

САН

Око мене одвећ тихо све је,
склапам очи, већ ме сан осваја,
сањам врло чудне јубилеје
још чуднијих неких догађаја.

Моћници се призвали памети,
наступила мирнодопска клима,
Кинези се одрекли Тајвана,
Русија се одрекла од Крима.

Палестинске-израелски сукоб
избрисан је са ратне топ листе,
у Кореји Северној председник
кренуо да гања комунисте.

Нато бомбе бацио у смеће,
агресије сметнуо са ума,
Аљбин Курти републику неће,
Бајден Путина узео за кума.

Настави са читањем “САН – Драгиша Павловић Расински”

УЗ или НИЗ МОРАВУ – Љубодраг Обрадовић

УЗ или НИЗ МОРАВУ?

Куда и како пливати даље?
Уз или низ Мораву, питање је сад?
Судбини питање по голубу шаљем
да успоставим нарушени склад.

Јер, одавно песму нисам написао
која ће срце спокојним да држи…
И кренуо да пронађем смисао,
који неће немиром ум да спржи.

Јер, одавно нисам изнад Мораве
летео на крилима својих снова
и тражио ону, што има очи плаве,
да јој стихом стварам свет изнова.

Јер, одавно ме љубав није понела
у чаробни свет, који само она тке.
И не видим одавно, излаз из тунела,
иако и превише верујем у снове.

Све реке, одувек, некуда теку,
полако односећи наше наде.
Одувек сви газимо исту реку
и живот нам неко од рођења краде.

Све наше истине неумитно вену,
заблуде су нам, из дана у дан, веће.
Ја још љубоморно чувам успомену
на своју младост и те дане среће.

Кад сам у моравским вировима
конопљу са својима знао киселити…
И сањао, да ће ми после, на прелима,
девојке у живот љубав уселити.

Кад сам у моравским воденицама
брашно од целог зрна пшенице млео
и волео цуру са бујним плетеницама,
која се памти за живот цео.

Кад сам у вечери топле, летње,
газио спрудом и моравским брзацима
и знао, да спречити ме нико неће,
да кроз живот пловим на стиховима.

То сећање и сад ме у изазове узноси…
Животно искуство само је обмана!
Живот слабиће као сабљом коси
и исклеше им у срцу безброј рана.

А ја још увек у души гајим спокој.
Стихови ми изнова, срцу мир доносе.
Свако живи нек живи сан свој,
а моје мисли, сад су као кап росе.

Ако их рука одмах на папир не разлије,
своју истину и од мене ће скрити.
Као сунце, кад првим зраком росу попије,
тако ни мене, ни мисли, више неће бити.

И куда и како пливати даље?
Уз или низ Мораву, питање је сад?
Ја више не бринем за те ситне детаље,
јер знам, прошлост се не враћа никад!

И куда и како пливати даље,
кад је на сред Мораве укотвљена скела?!
Судбина и мени одговор по голубу шаље:
Животна струја те, низ матицу, већ понела…

© Љубодраг Обрадовић Настави са читањем “УЗ или НИЗ МОРАВУ – Љубодраг Обрадовић”

RUŽA U SNEGU – Jasmina Dimitrijević – Promocija u Bošnjanu

ZAVIČAJNA PROMOCIJA MOJE TREĆE KNJIGE, ZBIRKE IZABRANIH PESAMA POD NAZIVOM “RUŽA U SNEGU”

Svuda pođi , svojoj kući dođi. Izreka koja mi je bila zvezda vodilja kada sam razmišljala gde bih održala svoju prvu promociju nove knjige. I odgovor se sam nametnuo.

U svom rodnom selu Bošnjanu, u sali doma kulture. Uz pomoć i saradnju predsednice KUD-a “Boško Jugović ” Ivane Isaković, zamisao i želja mi se i ostvarila. Posle dosta godina ponovo sam nastupila na bini gde sam se kao dete kulturno uzdizala, a sada održala, uz pomoć dragih prijatelja 17.04.2022. godine jednu sasvim drugačiju promociju od onih na kakve smo navikli. Od pesama, do folklora, do čitanja poezije i zanimljivog vođenja programa devojčice Hane iz Bošnjana. Atmosfera me je ponela pa je to trajalo dobrih dva sata i samo se nadam da su osamdesetak gledalaca bar upola uzivali u programu   kolko sam ja.

Ali, sve ne bi bilo tako dobro da nisam imala i svesrdnu pomoć dragih prijatelja: Dragane Marković, Radica Simijonović, Vesne Mihajlović, Danica Dimitrijević Petrović, Miloša Šike Milosevića, Ggradimira Karajovića, Mirka Stojadinovića  i  Radeta Biočanina.

A da uzbudjenje bude još veće zaslužni su dragi prijatelji, kolege po peru, koji su me iznenadili svojim dolaskom iz bagrdana kod jagodine i ćuprije. Došli su: Zdravko Sretenović – predsednik književnog kluba “Dušan M. Dašić” iz Bagrdana, Miroslav Mitrović – potpredsednik, Milosav Brajković – član kluba iz Bagrdana, Živorad Miletić – predsednik književnog kluba “Dušan Matić” iz Ćuprije…

Na njihove utiske sa ove književne večeri dao je osvrt u stihovima Zdravko Sretenović.

Na promociji kod j. D.

Jedva sam čekao kad će
dan da svane,
da krenemo ne promociju
u Bošnjane.
Zvao me prijatelj žile iz Ćuprije
odavno nigde bio nije
“ajde da iznenadimo
prijateljicu Jasminu
napisala neku knjigu finu”
iz našeg kluba najbrojnija
ekipa, da se zna
Miroslav iz Miloševa, Miša – fotograf i ja.
Tako krenusmo na put
nas četiri drugara
jedan do drugog
četiri hrabra musketara.
Ja iz bašte ubrao lale,
pazeći da ženče ne vidi da fale
da ih dam Jasmini na dar
izdati knjigu treću
nije mala stvar.
Kad nas vide, će da pusti suze
ali, sva srećna i darove uze.
Čitala nam pesme, igrala su deca
Grada svira, harmonika jeca.
Tamo beše i prijatelj Šika
a naš Miša – baš sve uslika.
Prijatelj Žile smrzao se u sali
kad kući pođosmo – kao da nešto fali
čude se drugari, čudim se i ja
Jasmina zaboravila knjige da nam da.

Hvala svima na podršci, a ovo je samo prva od promocija koje planiram za ovu godinu./ Jasmina Dimitrijević/

Настави са читањем “RUŽA U SNEGU – Jasmina Dimitrijević – Promocija u Bošnjanu”

HRISTOV CVET-Miroslav Krnjeta

Rođenjem dobijaš na dar cvet
čistog svetla neukaljan i svet,
nosiš ga sa sobom kroz život
gajiš lepotom vrlina ili ga guta potop.

Posejano seme u srcu
ljubav,vera,nada,
pali u tebi Božansku varnicu
ili u crnim potocima propada.

Ne daj da u srcu seva
da ga u korenu spale munje gneva,
čuvaj mu listove od zlobe i pakosti
čuvaj latice od gadosti i gramzivosti.

Takav cvet u poljima ne postoji
taj cvet svetim svetlom dušu boji,
najlepši cvet raste u nama
na laticama penjemo se zvezdanim merdevinama.

Zalivaj ga suzama pokajanja
neguj osećanjima,srcem vrlina,
o kad dođe vreme cvetanja
o kakav plod se rađa,kakva duši milina.

Sreća,mir,radost,
Duh Božiji svije gnezdo u čisto srce kao lastavica
nada otvara stotine kapija na tavanici vasione,
ne dozvoli takav cvet da uvene.

Čini dušu krepkom,svetlom,spokojnom,
blagodarnom umilnom,
darove kakve car zlatom ne kupuje
mirno srce rudnik ljubavi,duša planinama sreće putuje.

Iz Boga ishodi blagouhani miris cveta
razliva se po ljudskoj duši
ne ostavlja čoveka dobra u duhovnoj suši,
večno mlad nosi ljubav, ulepšava svet,
jer u tebi je zasađen Hristov cvet.

ЖАЛОСНЕ ВРБЕ – Душан Комазец

Кад капи кише мину као траг сузе неке
и кад се с хајком туге разбуди заруђен сан,
навиру мисли худе, огласи пој се реке,
који жубором мами, давно нестали дан.

Ослушни вапај тужног безгласја срца, ал знај,
путем којим ћеш поћи ни један шапат ни звук,
чежњу пренути неће, као маслачку кад крај
најави грохот силни, ветрова немилих хук.

Расточи јад, све презри! Не дај да нови дани
који светлошћу мамном изнова траже хтења,
опет разгале душу, јер не сме као лани
трагом истим да крене. Још боле сажаљења.

Коју лечити рану, кад болом јечи свака?
И којом стазом поћи, кад прошлост занос узе?
Можда једино реком до жалосних врбака.
Испод крошања тужних, с небом делити сузе.

MAЋУШКА – Андреја Ђ. Врањеш

MAЋУШКА

Има једна земља велика,
име јој се тајгом радује,
пријатељи у њу путем срца стижу,
они што судбином голом, наваљују дрски,
враћају се без сећања,
кошмарне им снове буди језик РУСКИ.

Настави са читањем “MAЋУШКА – Андреја Ђ. Врањеш”

КОНКУРС “ВИДОВДАН – ПоезијаСРБ 2022.”

Поштовани песници, Завршен је конкурс “ВИДОВДАН – ПоезијаСРБ 2022.” Резултате конкурса објављујемо данас 20.06.2022. године на овом сајту. До тада све објављене песме за поменути конкурс можете прочитати на једном месту и на адреси: ВИДОВДАН – ПоезијаСРБ 2022.

УЖИВАЈТЕ!

Одлуке жирија на међународном поетском конкурсу под називом “ВИДОВДАН – ПоезијаСРБ 2022.”

Гласањем виртуелним путем, преко мејла или телефона у периоду од 16 до 20. 6.2022. године, жири конкурса “ВИДОВДАН – ПоезијаСРБ 2022.” у саставу: Светлана Ђурђевић, песникиња – члан; Латинка Ђорђевић, песникиња -члан; Бранко Мијатовић, песник – члан; Драгојло Јовић, песник – члан и Љубодраг Обрадовић, песник – председник, донео је следеће одлуке:

Одрасли песници:

1. место освојио је Љубиша Војиновић Мајсторовски за песму: ВИДОВДАНСКИ САН;
2. место освојио је Јовица Н. Ћорђевић за песму: ОГЊИШТЕ;
3. место равноправно деле:

Млади песници:

1. место освојиo је Михаило Божовић за песму: ВИДОВДАНСКА ЗВЕЗДА
2. место равноправно деле:

Похвалу ПоезијаСРБ за квалитет поезије добили су:

  • Марина Адамовић;
  • Сандра Миладиновић;
  • Јасмина Димитријевић;
  • Мирослав Смиљковић;
  • Душан Комазец;
  • Драган Милошевић;
  • Милан Тривунчић.
  • Слађана Бундало;
  • Љиљана Тамбурић и
  • Боривоје Видојковић.

Остали учесници првог међународног конкурса “ВИДОВДАН – ПоезијаСРБ 2022.” добили су захвалнице за учешће на конкурсу.

Све песме можете прочитати и на линку: “ВИДОВДАН – ПоезијаСРБ 2022.”

Наравно, сви награђени ће добити, после Видовдана, до краја јула 2022. године, виртуелним путем (на свој мејл), ДИПЛОМЕ, ПОХВАЛЕ, ЗАХВАЛНИЦЕ и књиге у пдф-у из издавачке продукције Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Погледајте како изгледа радна верзија диплома, похвала и захвалница које је дизајнирао Зоран Станисављевић, а код којих ће се убудуће мењати само година…

Настави са читањем “КОНКУРС “ВИДОВДАН – ПоезијаСРБ 2022.””

Алекса Ђукановић – Биографија

 

Алекса Ђукановић (4. 1. 1998. Београд), прозаиста је, песник, есејиста и критичар. Дипломирао је на Академији пословних струковних студија у Београду 2019. године, а специјалистике студије завршио je 2022, на Београдској академији пословних и уметничких струковних студија. До сада је објавио је шест књига прозе, поезије и есејистике: Јеретичке песме (поезија), Пали инквизитор (новела), Троноги хохштаплер (кратак роман), Књига есеја (есеји), Europa in extremis (поезија, есеји и полемике) и Дневник 2017-2020 (дневничко-мемоарска проза). Објавио је такође и стотинак кратких прича, новела, песама, кратких драмских комада, дневничких фрагмената, позоришних, филмских и књижевних критика, приказа, у тридесетак дневних листова, књижевних часописа и веб портала за уметност и културу у земљи и у иностранству (Политика, Данас, Књижевне новине, Савременик, Домети, Срп, Багдала, Исток, Сизиф, КУЛТ, Траг, Екерман, Златна греда, Поента, Афирматор, Прозаонлајн, Либартес, Енхедуана, Звездани колодвор, Наш траг, Ламед, Књижевни часопис booke.hr, и у другима). Песме, приче, критика и есеји заступљени су му у више антологија и зборника савремене прозе и поезије (Студентске приче 2020. – ИП Службени гласник; Најкраће приче 2019 – ИК Алма; Док је речи и писци су живи/Добро чуване српске тајне, Велики српски деветнаести век – Порталибрис 2020. и 2021.; Шумадијске метафоре 2020, и у другима). Био је главни уредник Часописа за књижевност и културу
Сизиф. Писао је позоришну критику за Књижевне новине. Сарадник је „Културног додатка“ Политике. Лауреат је више књижевних награда и признања за прозу, есејистику и поезију, међу осталима и: Књижевне награде СПКД „Просвјете“ Звонимир Шубић за 2021. годину, јубиларне Награде Књижевног Часописа Сизиф 2021. године поводом 30. броја и седме годишњице оснивања часописа, такође један је од добитника литерарне Награде Порталибриса (три пута је награђиван за приповедну прозу на књижевним конкурсима Порталибриса 2020. и 2021; награђене приче: Смрт Вука С. Караџића, Петроградски дани Ђорђа Карађорђевића, 2020, и Вожд 2021. године), добитник је и Награде похвале Задужбине Доситеј Обрадовић 2021. године за есеј Петер Хандке – универзални дијагностичар савременог доба, а са причом (Не)пажња године 2020. био је финалиста књижевног конкурса Службеног гласника за најкраћу причу. Добитник је и других признања. Живи у Београду. Члан је СКОР-а и Удружења песника Сребије – ПоезијаСРБ.Интересантни линкови:
https://afirmator.org/aleksa-djukanovic-pesme/,
Настави са читањем “Алекса Ђукановић – Биографија”

Покора

Пред дверима Неба на капке Свевидећег куцам,
руком првог човека, протераног из раја,
горке молитве покору као хлеб насушни кушам.
Којим добром грехе да искупим у оку бескраја?

Дланове је склопила к`о покров – мараме црне,
а косе – гнездо гуја, у тамни вилајет сплела.
Док задушна свећа сунца крваво трне,
на крсту срца њена ме љубав разапела.

Од сјаја недохватних небеса се скривам
у сенци крошње њених трепавица.
Она карневал сенки у чудесној игри снива.
Звезда бих да будем и тајна у понору зеница.

Праскозорје ноћ у расцвату сунца топи.
Пијане чежње моје су ругалице срећи.
Још увек чекам да очи снене склопи,
да имам где, од себе, у очају побећи.

Лице ме њено гледа, а ја – марионета,
из огледала капи росе којом се умива.
Гласоноше нек` телале на све стране света:
“Проста јој била ова љубав жива.”