Pored Krke u polju
leži stari tvrdi džin
ponosni grad Knin,
prijatelj vetrova od davnina
srce mu je ispod Dinarskih
visina.
Drema ali ne spava
prevrće se pored mosta
u mulju,
strepi od pokliča i bubnjeva
čeka horde i krvavu baklju
zorom čita svoju
čitulju.
Tvrdi grade stare slave
po tebi uvek neko
vatru bljuje,
mnogi za tebe dadoše glave
jer stalno te udaraju
gromovi i oluje.
Dinara kruna tvoje lepote
tvrđava oči tvoje duše
krčić suze sudbine
sirote,
mili grade uvek te pale
i ruše.
Tvoja nedra gaze vojske
gase sunce koje te greje,
sa Dinare vetar im se
smeje
vekovima opstaješ gledaš
strahote biblijske.
Stari džine u vinogradima
ležiš
tamo gde si rođen
ti stojiš,
sestra Dinara čuva te
sa visine
voljeni cvete biseru Krke
sokola kulo gradu Knine.
НОСТАЛГИЈА
Пијан као да посрћем за неверним пером,
под руку с тугом, дозивам слова на неме странице.
Отровом речи, ћутање срца издадох лелеком,
у оку твом самоћом у сну окован на дну тамнице.
Мапе коже свлачим и бацам у чељуст немира.
Звездану прашину претварам у змијски свлак.
Страхом загрљен, ослушнем тишину свемира,
док из тескобе своје собе у исконски тонем мрак.
Сред тужне пучине препуне чаше, таласом носталгије
са осмехом ми се прикрадеш, а ја остајем разоружан.
Опомињу ме обале да све си даље, ал` ето ти чаролије
– кад у песмама те спомињем као да глас твој слушам.
Са фотографије, као месечар, наших се лица сећам.
На трагу прошлости чекам те још на истој цести,
а кад се успомена напијем увек ти свечано обећам
да моја душа више не станује на познатој адреси.
ВАСКРСЕЊЕ – Душан Комазец
Умро је „човек” на врх Голготе,
сред мора бурног усамљен брод,
што к’ себи мами кајне животе.
Живот свој даде за људски род.
Све грехе наше и ружне дане
окаја смерно, у тили час,
Син Божји, који пречасне ране
понуди Оцу за људски спас.
Два тужна дана без Богочовека,
безнађу нико не види крај.
Трећи дан душа пронађе лека:
Христос Васкрсе! У тами сјај.
КОНКУРС за ДВАНАЕСТИ “МЕЂУНАРОДНИ САБОР ДУХОВНЕ ПОЕЗИЈЕ” – Књижевно друштво Раковица
Послао Раденко Бјелановић
О ЈЕДНОЈ ЗАЉУБЉЕНОСТИ 2 – Славољуб Бановић – Књиге поезије
Љубодраг Обрадовић – излагање о књизи
Поштовани посетиоци, пријатељи Славољуба и његове поезије, мени је драго што сам у прилици да Вас поздравим у име издавача ове књиге, Културног центра Крушевац и своје лично име. И одмах да Вам кажем да је ова књига поезије која носи назив *О ЈЕДНОЈ ЗАЉУБЉЕНОСТИ 2*, први издавачки пројекат Културног центра Крушевац у 2011. години и да сам ја због тога вечерас срећан! Заслугу за то, што је овај драгуљ песништва вечерас пред нама, поред самог Славољуба Бановића, чији је песнички набој свакако био пресудан, има и Момир Драгићевић, уредник КЦК, који је и уредник ове књиге.Ја нећу превише говорити о поезији која је у књизи, моја је девиза да ће сама поезија о себи испричати најлепшу песму, али кад се у рукама има један овакав поетски бисер, који је прецизно изаткао један математичар, онда морам цитирати Елеонору Лутхандер, песникињу рођењу у Крушевцу, која данас за поезију живи у Шведској и која је у једном свом тексту написала пар реченица, које би, по мени, могле да осликају једну од суштина Славољубове поезије…
“Као у једначинама или пореским извештајима, свака реч и свака цифра је важна да би резултат био тачан. Он и у поезији примењује сва та правила математике… решава песму као једначину са више непознатих и на крају од једначине прави песму. Свака песма је тачна, решена, даје задовољаство читања, оплемењује и учи. У следу обичних мисли крију се метафоре, велике ловине и златне рибице. Управо те метафоре, су та математичка решења песме које, нас читаоце, љубитеље поезије, чине мудријима и дају нам одговоре… ”
И на самом крају овог мог обраћања, једна моја констација! Славољуб јесте песник који у својим стихова обједињује генијалност песника попут Мајаковског, Јесењина и Превера и наравно Пере Зупца, како то написа рецензент ове књиге др Милентије Ђорђевић, али је и песник који показује математички тачно да је поезија вечна и да њен задатак да мења свет, није тако тежак и неостварив… Јер, како написа Славољуб:
Ако си мој сан,
пусти да те сањам!
Ако си ми јава,
пусти да те волим!
Ако си ми живот,
хајде да живимо!!!
Насловна страна књиге
У Белој сали КЦК, 17.03.2010. године, у организацији Културног центра Крушевац (који је и издавач), одржана је промоција књиге Славољуба Бановића *О ЈЕДНОЈ ЗАЉУБЉЕНОСТИ 2*. Промоцију је осмислила и водила Лидија Ужаревић, уредник КЦК, уз асистенцију Јованке Андрић, глумице Крушевачког позоришта, која је заједно са њом читала стихове.
О самој књизи су говорили др Милош Марковић – лектор и коректор књиге и Љубодраг Обрадовић – директор КЦК, за музички тренутак постарала се Тијана Трнавац на клавиру, иначе ученица друге године средње музичке школе у Крушевцу, техничко вођство промоције одрадио је Марко Вишњић, а за фотографисање био је задужен Веркан Гвозденовић. Све у свему бројна публика је уживала у дивној поезији и музици…
Славољуб Бановић – песма за почетак
КАКО ДА ТИ КАЖЕМ
Како да зауставим реч?
Како да зауздам мисао?
Како да запишем све
што хтедох,
а не стигох ти рећи?
Како да ти кажем све,
кад не стижем да ти
кажем ништа?
© Славољуб Бановић
Славољуб Бановић
ДА ЛИ ЈЕ ВРЕДЕЛО
Малена,
покушао сам,
колико сам знао и умео,
да ти помогнем.
А волео сам те, волео много
и мислио сам да
љубављу могу све да решим.
Волим те још увек али
…
Желео сам те, желео
као што ниједну другу
желео нисам.
И чекао сам те,
чекао данима и ноћима,
у мислима и сновима,
и будан те сањао.
Чекам те и сада, а ти,
увек си бежала.
Трудио сам
се да те схватим.
Можда сам и успео?
Покушао сам да те
зауставим у твом лутању
пружајући ти
сигурност, топлину и љубав.
Знала си да имаш
место повратка,
и враћала си се,
Узимала шта си хтела,
грчевито, на мах
и опет нестајала.
Да ли је вредело?
© Славољуб Бановић
Настави са читањем “О ЈЕДНОЈ ЗАЉУБЉЕНОСТИ 2 – Славољуб Бановић – Књиге поезије”
NEUBRANO, II – M. Popović
Tvoj glas je srce u daljinama
ja noćas ne mogu iz Korzike
vjetar nadima žaluzine
plave bijele lagane
ПЕСМЕ МОЈЕ УЗ МОЈЕ ГОДИНЕ
Милоје Вељовић
ОЧИ МОЈЕ, ПРОГЛЕДАЈТЕ МАЛО
Живот ми се променио посве
Све би лепо у завежљај стало
Лутањима стигô сам до зида —
Очи моје, прогледајте мало!
Ветрови ме шибају жестоко
На грбачу сто ми мука пало
Тешке бриге множе се кô никад —
Очи моје, прогледајте мало!
Снови моји полако се руше
Сво је просто од мене се крало
Остала је још последња нада —
Очи моје, прогледајте мало!
У срце ме погађаше стреле
Није ми се посрећити дало
Вараше ме и време и жене —
Очи моје, прогледајте мало!
Чудна ме је опасала магла
Моје Сунце дуго није сјало
Мрак не води никога до циља —
Очи моје, прогледајте мало!
Многи су ми запалили свеће
Сто ђавола по мени је јало
Али није баш све тако црно —
Очи моје, прогледајте мало!
23.4.2022.
ЈУБИЛЕЈ ОРАГУНТАНА – Драгиша Павловић Расински
На фестивалу “ЗЛАТНА КАЦИГА 2022” у Крушевцу Јубиларну Златну кацигу за причу „Јубилеј орангутана“по одлуци стручног жирија, добио је Драгиша Павловић Расински из Крушевца.
ЈУБИЛЕЈ ОРАНГУТАНА
Пошто је сачекао да присутни орангутани заузму своја седећа и висећа места на гранама џиновског дрвећа манграве, председавајући орангутан Ајмун викну са врха највишег дрвета:
– Браћо мајмуни! Као што знате, окупили смо се да прославимо милион миленијума од постанка наше врсте. Прашумом Борнеа проломио се френетичан аплауз, који је дуго одзвањао кањонима реке Брунеја.
Пошто је сачекао да аплауз престане, Ајмун упита: – Да ли смо сви ту?
– Јесмо – одговори његова заменица Бајмунка. Недостаје једино Вајмун, има данас представу у једном циркусу у оближњем граду.
– Шта?! – дрекну председавајући Ајмун. – Зар данас, на овај највећи празник у историји мајмунологије, он ради? И уопште, зна ли тај несрећник куда то води. Он као да није чуо за Дарвина и његову теорију да је рад од мајмуна створио човека.
– Ма нема бојазни од тога – добацио је неко из масе – данас је обрнуто, људи се претварају у мајмуне.
Настави са читањем “ЈУБИЛЕЈ ОРАГУНТАНА – Драгиша Павловић Расински”
Vaskrs
Sad odlazim, mada nisam hteo,
teraju me sa svetog ognjišta,
otimaju deo mi po deo,
da od mene ne ostane ništa.
Teraju me protiv moje volje,
podlo laju iza mojih leđa,
pa me lažu da će biti bolje,
Ne mareći koliko me vređa.
Tužna zoro još tužnija budi,
gde ognjište da ja svijem novo,
Bože sveti ti sad njima sudi,
uništi im seme đavolovo.
Da u vreme Vaskšnjega posta,
čuvam ono što od mene osta.
Настави са читањем “Vaskrs”
JEDNOM – Gordana Marković
