Добродошли!
Majčina zvezdo mala
krilima uma zvonka,
iz oka vedri ti sjaj,
draž devojačka.
Radost,ljubav,proleća
Veseliš razdragano vrt,
niz lepota pokrećeš,
nežni osmehu moj.
Osunčanom proplanku stiha,
uzimaš nota ton,
bisero odzvanja,
ime tvoje,Smiljana.
Ти си моја
суза и лек,
и тајна и грех,
и ружа у срцу,
и радост у оку.
Ти си моја
бајка у пољупцу
и страст на уснама,
и рука око врата.
По
Ти си моја
мелодија у стиху
и пречица до сна,
љубав која игра.
Ти си моја
љубичица у трави,
лептир шарених крила
и загрљај који се са
сунцем рађа.
Kada me nazoveš mileno moje,
nemoj me mila rečima peći;
da ne zabole reči me tvoje,
ti onda ćuti, nemoj ništ` reći.
Samo me gledaj košuto moja,
onako kako to samo ti znaš;
kad znam da iskrena je reč tvoja,
onako, kad ljubav iz srca daš.
Slaži me tad košuto voljena,
reci da laž je što kažu ljudi;
jer ti si žena sa sto imena,
zbog tebe srce dobuje, ludi,
Zbog tebe drugu kraj sebe neću,
ti si mi košuto živa rana;
zbog tebe trajem, zbog teb` umreću,
uvenu lišće sa naših grana.
Nemoj se branit` mileno moje,
bar mi se voljena dobro znamo;
ostade trn od ljubavi tvoje,
možeš se braniti trnjem samo.
У срећи која жури
никад не дочекаш крај
и сазнаш истину и лаж.
Трепериш у души
и срце хоће да искочи,
кад ти кажу да ти мало фали.
И никад не научиш
да чекаш и ћутиш,
а увек негде журиш.
У сузи пронађеш
све што ти треба,
и радост и срећу.
И никад ти није доста,
и никад ти не падне на памет
да је искреност опасна и ретка.
Pogle Bože reke ucveljenih ljudi
gde se po čairu k`o đerdani nižu
i kadiju gnusnog što kuvetom sudi
pa mu podanički pod skute gamižu
Zar smo nedostojni mi milosti svake
što nam svaki ćutuk lako niti kida
pa nam zli điđija kopa crne rake
da nam satre svetlo očinjega vida
Usnulima Bože ti otvori oči
neka sveta jara iz očiju sine
svaku bolnu suzu u biser pretoči
da se kano zvezda u nebesa vine.
Pa milošu svojom ozari nam lica
neka teče samo suza radosnica.
autor
Jovica N. Đorđević
24.08.2024g.
БУДИ СЈАЈ ОЧИЈУ МОЈИХ
Kао кишне капи, падам по твом длану
Чувај ме и носи, плаха лепото медна
До небеских висина, на крилима облака
До места, где нас чека љубав једна
У топлој вечери, буди сјај очију мојих
А ја свака бразда на лицу и челу твом
Под звездама радост и срећу ткајмо
Док твоји прсти миле по рамену мом
Наша срца крећу, нешто јаче, да бију
А тела започињу љубавну игру и плес
Млади месец нам сада друштво прави
Kао и повијена бреза и љубичасти врес.
Šezdeset godina mi je
čudno doba
Previše nagomilanih želja, htenja, očekivamja,
nadanja…
a premalo vremena.
Suviše sivila i crne tempere na horizontu života
i kao stara ispunpana lopta
tromo se kreće al` ipak žuri
ka novoj avanturi.
I uzalud tražim jarku boju da osvetlim nebo
da sunce vratim na istok,
na samom rađanju svega.
Zalud ka nazad upirem oči
da noga mi skoči
da preskočim jendek pun vatre i dima
al` uzalud jara prži mi oči
i sve me nekako manje ima
da spoznam sebe i želje svoje.
Uzalud deo mene se duri
na sebe gledam očima skota
radujem se novoj avanturi
i završetku života.
I svaki plamičak na svečanoj torti
osvetljava stazu ka nebeskoj porti.
autor
Jovica N. Đorđević
22.08.2024g.
Просветли
онај део мене
који не зна
где припада.
Отерај
ђаволе мисли
и закопчај срце,
нек остане мало
радости и среће.
Не зови ме
да те лечим,
морам излечити себе
од бола, туге и патње,
што си донео у моје срце.
Не питај ме
да ли те волим,
кад видиш да сваку твоју
црту лица упијам у себе и
твојим осмехом будим сунце.
Неко те разуме,
иако ти не зна име,
иако за тебе никад
није чуо и не зна за
твоју животну причу.
Неко те не разуме,
иако су му дао срце,
иако за њега живиш,
иако си му пријатељ,
иако знаш како дише.
Неко те разуме
и неко те не разуме,
идеш својим путем
и сањаш своје снове
и није те брига
шта други мисли
о томе коме се твоја
душа свиђа.
СВИРАЈТЕ, ПЕВАЈТЕ ЦИГАНИ
Свирајте цигани,
свирајте ноћас за мене.
Душа би хтела спас,
из те чаше испијене.
Свирајте, свирајте цигани.
Јер драга је моја отишла
и део мене је однела.
Свирајте, певајте, цигани.
Певајте цигани,
истина је ноћас тако зла,
драга је отишла,
део мене је однела.
Хоћу ноћас да се напијем,
од неверне да се сакријем,
свирајте, певајте цигани.
Никад нећу да је прежалим.
Настави са читањем “СВИРАЈТЕ, ПЕВАЈТЕ ЦИГАНИ – Љубодраг Обрадовић”