E MOJ LJUDSKI RODE
Ej moj ljudski rode, večno napaćeni,
delima Njegovim zašto se sad rugaš.
U ime Njegovo hteo bi da sudiš,
zvezdama i nebu koje nas pokriva.
Dušama da sudiš ti bi tako mali,
to te čini moćnim i tako velikim.
Bliže si onima što su davno pali.
I Njegova dela sad rušiš i kvariš,
menjaš ih za sebe. Bahato, što ne bi.
Prisvajaš sve ono što ne beše tvoje
Ti bi i sjaj zvezda da prisvojiš sebi
Urnišeš sve živo i vazduh i vodu
i zrno bi peska hteo da razaraš.
Da sebe velikim palima prikažeš,
ti bi kao Tvorac, čoveka da stvaraš.
Oholo postanju ti tužiš i sudiš.
Aršinom Njegovim, što tebi on dade
daješ sebi pravo Njemu dan da meriš.
U tvom nerazumu, i pohlepi ljudskoj
za budućnost tvoju nema više nade.
Njemu sličan, svetom da vladaš i hodiš,
da poistovetiš s njime dušu svoju,
on te je stvorio po njegovoj meri.
Ne u snazi, sili i sirovoj moći
nego u ljubavi,smernosti i veri
Sve si ti moj rode, pogrešno radio.
Sad su dokaz tome ove misli moje
jer uzedoh pravo tebi ja da sudim.
A ne vidim sebe niti grehe svoje.
Oprosti mi Bože sve grehove moje
B E O G R A D
06.11. 2024. God.
