www.poezija.rs

#željkoperovićžespОдломак из моје књиге
ВАРОШИНА КОЈЕ ВИШЕ НЕМА

МИР И ТИШИНА

I
Исцрпљен од мисли и кратких корака,
са видом који се од свјетла опрашта,
посрћем и тражим клупу у парку,
да тијело тишином одморим,
и одбјеглу снагу поново вратим.

II
А јесен хладним и зубатим вјетром,
лице ми шиба, кукавна ратује,
са годинама и старошћу мојом,
лишће преврће свелим спокојем.

III
У мени је све одавно замрло,
хладноћа оковало тијело,
а поглед к’о да ноге има,
стидан од сретања у страну бјежи,
да ме нико не позна и не тјеши.

IV
Некад сам баш с овога мјеста,
кришом у бијеле косе гледао,
и шешире што до пола чела тону,
док дрхтном рукаом штап чувају.

V
А јесен хладним и зубатим вјетром,
лице ми шиба, кукавна ратује,
са годинама и старошћу мојом,
лишће преврће свелим спокојем.

VI
Ево, и вријеме је промијенило боје,
на гранама лишће дукатом пожутјело,
као слике из прашњаве ладице моје,
Или се небо јутрос није умило,
ил’ су криве ноћи непроспаване.

VII
О, памтило моје пусто и очајно,
да ли сам врата закључао?
Ил’ се вјетрина у собу уселио,
мир и тишину с огњишта протјерао.

VIII
Ма нека су врата остала отворена,
сад немоћне ноге пресуду пишу.
Ма нека вјетрина успомене мијеша,
сад сјенка и одјек мирно уздишу.

IX
А јесен хладним и зубатим вјетром,
лице ми шиба, кукавна ратује,
са годинама и старошћу мојом,
лишће преврће свелим спокојем.

#željkoperovićžespПјесма и моја мисао из моје књиге
ВАРОШИНА КОЈЕ ВИШЕ НЕМА

КЉУЧ ЉУБАВИ

За љепотом поглед непитано одлута,
Задржи се од прамена до скута,
Али кад се љубавним чарима препусти,
Љепота престаје магичном бити.

Кључ љубави није у љепоти,
Погледом се диви ал’ не тражи,
Она само као магнет послужи,
Да срце из груди окрилати.

Недоречен не желим остати,
Морам ријечима љубав подржати,
Животне мисли стихом оснажити
Заљубљеним кључ љубави дати.

Кључ љубави није у љепоти,
Погледом се диви ал’ не тражи,
Она само као магнет послужи,
Да срце из груди окрилати.

Не часите часа срећни дани,
Пуни жеље и надолазеће страсти,
Вољеним гнијезда припремите,
Да се љубе и дјецу раздрагани чекају!

Закључак на обрађену пјесму:
Љубав је основа опстанка брачне заједнице и друштва у цјелини. Осјећање које се не може ни са чиме замјенити. Поете у љубавним пјесмама пишу, о љепоту душе и тијела, о болним растанцима и забрањеним љубавима, о свему што у себи љубав носи. Као и тијео љубав мора имати душу, дешавање и поруку! Ако се ови елементи у пјесми не наслуте, стихови ће бити брзо заборављени. Љубавна пјесма је као жена топла и њежна, и када је са мало ријечи написана. Права љубав чак у пролазу погледом љубав осјети, а осмејхом жељу потврди. На срећу поглед нема границе и зато га љепота као магнет себи привлачи!

Мисао одабрана за ову пјесму:

ЉУБАВ
Љубав није у љепоти која се погледу нуди, она свој кључ у доброти чува и у срцу крије!

#željkoperovićžespОдломак из моје књиге
ВАРОШИНА КОЈЕ ВИШЕ НЕМА

СЊЕЖАНА

Игра је распуштена слобода из тијела, на гранчици титрај листа са којим се вјетар враголасто поиграва и животу радује!
Сњежана је била лијепа девојка, увјек расположена и насмијана. У школу је долазила скромно одјевена, а не као друге девојчице накинђурене, охоле и пуне себе. Није се богастством расипала и друштву наметала.
Умјесто тога, добротом се истицала, дјелила је сендвич и воћку и чоколаду и све остало што је са собом доносила.
Живила је у великој на спрат луксузној кучи, са огромним двориштем. У коме је преко цјелога дана уз ограду трчкарао зубати вучијак. Црвених очију и репа подигнутог до неба, сјајне прошаране црне и жучкасте длаке, упола љепотан, а упола страшило. Игром је дјецу плашио, која су му виком узвраћала и дугачком дрвеном мотком пријетила, вукући је преко жељезне гитарасте ограде. Осим што је дјецу плашио, преко ноћи је чувао велико газдинско имање!