Ko iskre svetlucaju pahulje snega
na lednoj livadi nasmejane čuče
htedoh da potrčim al korak mi bega
od svetlosti dalje mene tama vuče
Ko dvoseklim mačem studen stablo kolje
okovano ledom pod teretom grca
da ugreje goru sunce nema volje
uplašena šuma savija se,puca
Klonuše mi ruke borbom iznurene
pod ledenim plaštom saginjem se,stradam
led me obuzima,teče mi kroz vene
sve dublje i dublje u tamu propadam
Al’ na mestu kletom gde mi stablo pade
mladi koren neku novu nadu budi
svoj majušni koren ko ruku mi dade
nova topla svetlost obasja mi grudi.
autor
Jovica N. Đorđević
18.01.2025g.
(Прочитано: 104 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.168 пута)
