Игра је распуштена слобода из тијела, на гранчици титрај листа са којим се вјетар враголасто поиграва и животу радује!
Сњежана је била лијепа девојка, увјек расположена и насмијана. У школу је долазила скромно одјевена, а не као друге девојчице накинђурене, охоле и пуне себе. Није се богастством расипала и друштву наметала.
Умјесто тога, добротом се истицала, дјелила је сендвич и воћку и чоколаду и све остало што је са собом доносила.
Живила је у великој на спрат луксузној кучи, са огромним двориштем. У коме је преко цјелога дана уз ограду трчкарао зубати вучијак. Црвених очију и репа подигнутог до неба, сјајне прошаране црне и жучкасте длаке, упола љепотан, а упола страшило. Игром је дјецу плашио, која су му виком узвраћала и дугачком дрвеном мотком пријетила, вукући је преко жељезне гитарасте ограде. Осим што је дјецу плашио, преко ноћи је чувао велико газдинско имање!
Аутор: Жељко Перовић
Жељко Перовић, рођен је 1952. године у Сарајеву. Поезију пише од основне школе када је због исказане љубави према писаној ријечи поред низа похвала и признања добија надимак Пјесник, који са данашњим радовима потврђује. Након завршеног школовања своју радну каријеру започиње у канцеларијама сарајевског Енергоинвеста, гдје са успјехом рјешава постављене радне задатке. Један дио радног вијека провео је на изградњи фабрика и постројења широм бивше Југославије. У дугогодишњој каријери радио је као технолог, конструк и руководиоц градилишта, а касније, по повратку у Сарајево, и на другим одговорним радним мјестима. Сплетом ратних околности 2002 године одлази на рад у Шведску где слободно време проводи у просторијама Књижевног клуба „Милош Црњански” чији члан упрзо постаје. Завршетком радне каријере враћа се остављеној љубави – поезији. Његове песме нашле су место у многим електронским медијима за књижевност и културу, као и у разним зборницима. Написао је књигу Варошина Које Више Нема. Ради на роману под радним насловом Дани Младости. Члан је Удружења пјесника Србије!
Види све чланке од Жељко Перовић