МИР И ТИШИНА – Жељко Перовић

#željkoperovićžespОдломак из моје књиге
ВАРОШИНА КОЈЕ ВИШЕ НЕМА

МИР И ТИШИНА

I
Исцрпљен од мисли и кратких корака,
са видом који се од свјетла опрашта,
посрћем и тражим клупу у парку,
да тијело тишином одморим,
и одбјеглу снагу поново вратим.

II
А јесен хладним и зубатим вјетром,
лице ми шиба, кукавна ратује,
са годинама и старошћу мојом,
лишће преврће свелим спокојем.

III
У мени је све одавно замрло,
хладноћа оковало тијело,
а поглед к’о да ноге има,
стидан од сретања у страну бјежи,
да ме нико не позна и не тјеши.

IV
Некад сам баш с овога мјеста,
кришом у бијеле косе гледао,
и шешире што до пола чела тону,
док дрхтном рукаом штап чувају.

V
А јесен хладним и зубатим вјетром,
лице ми шиба, кукавна ратује,
са годинама и старошћу мојом,
лишће преврће свелим спокојем.

VI
Ево, и вријеме је промијенило боје,
на гранама лишће дукатом пожутјело,
као слике из прашњаве ладице моје,
Или се небо јутрос није умило,
ил’ су криве ноћи непроспаване.

VII
О, памтило моје пусто и очајно,
да ли сам врата закључао?
Ил’ се вјетрина у собу уселио,
мир и тишину с огњишта протјерао.

VIII
Ма нека су врата остала отворена,
сад немоћне ноге пресуду пишу.
Ма нека вјетрина успомене мијеша,
сад сјенка и одјек мирно уздишу.

IX
А јесен хладним и зубатим вјетром,
лице ми шиба, кукавна ратује,
са годинама и старошћу мојом,
лишће преврће свелим спокојем.

Аутор: Жељко Перовић

Аутор: Жељко Перовић Жељко Перовић, рођен је 1952. године у Сарајеву. Поезију пише од основне школе када је због исказане љубави према писаној ријечи поред низа похвала и признања добија надимак Пјесник, који са данашњим радовима потврђује. Након завршеног школовања своју радну каријеру започиње у канцеларијама сарајевског Енергоинвеста, гдје са успјехом рјешава постављене радне задатке. Један дио радног вијека провео је на изградњи фабрика и постројења широм бивше Југославије. У дугогодишњој каријери радио је као технолог, конструк и руководиоц градилишта, а касније, по повратку у Сарајево, и на другим одговорним радним мјестима. Сплетом ратних околности 2002 године одлази на рад у Шведску где слободно време проводи у просторијама Књижевног клуба „Милош Црњански” чији члан упрзо постаје. Завршетком радне каријере враћа се остављеној љубави – поезији. Његове песме нашле су место у многим електронским медијима за књижевност и културу, као и у разним зборницима. Написао је књигу Варошина Које Више Нема. Ради на роману под радним насловом Дани Младости. Члан је Удружења пјесника Србије! Види све чланке од Жељко Перовић