СЕЋАЊЕ НА ДЕДУ РАДОМИРА – Саша Козић

Увек се сетим мога деде Радомира,
када дође наша слава.
Имао је винограде,
воћњаке моравке шљиве,
радњу за израду споменика,
четири сина и две ћерке.

Није било струје,
ни телевизора, интернета,
ни мобилних телефона.
Поштовао је Бога,
јер му је Он дао
све што му треба.

А данас,
кућа у селу је полу срушена,
обрасла у траву.
Воћњаци и виногради – искрчени,
радионица – порушена.
Туга до неба.

А некада је било живота у њима.
Пуна кућа деце,
обори пуни стоке.
Радионица је радила,
вино и ракија текли су потоцима.
Бога су славили,
сиромаштва се нису плашили.

Данас, када нема струје,
воде и интернета,
крај је света.

(C) Саша Козић

Аутор: Saša Kozić

Rodjen u Beogradu 16.07.1965 Osnovnu i srednju skolu zavrsio u Beogradu , ozenjen dvoje dece . Oboleo od MS , i od tada pisem , pre toga nista . Види све чланке од Saša Kozić